Državne putokaze malo ko sledi

Tokom protekle godine 1.145 osoba u Srbiji kontaktiralo je Migracioni servisni centar pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kako bi dobili informacije o mogućnostima legalnog zapošljavanja u inostranstvu. Iskustvo zaposlenih u beogradskom ogranku Migracionog servisnog centra govori da je najveće interesovanje za Nemačku, Švajcarsku i Austriju, ali sve veći broj naših ljudi posao traži i u skandinavskim i zemljama Ujedinjenih Arapskih Emirata.

–U 2016. godini usluge Migracionog centra Beograd koristilo je 345 osoba – 200 muškaraca i 145 žena. Mi, na žalost, nemamo povratnu informaciju koliko je ljudi otišlo, jer radnici nemaju obavezu da nas informišu da li su se zaposlili. Tu informaciju imaju samo ambasade koje izdaju radne i iseljeničke vize – kaže Miroslav Jović, savetnik za zapošljavanje u Migracionom servisnom centru.

Prema analizi ovog centra, najčešće im se obraćaju osobe sa završenom srednjom školom (36 odsto), zatim sa završenim osnovnim studijama (33 procenta) dok osoba sa završenom višom školom ima 12 procenata. Polovina radnika pripada starosnoj kategoriji od 31 do 50 godina, slede osobe koje imaju između 26 i 30 godina, a potom one do 25 godina. Svaki deseti radnik koji je tražio posao u inostranstvu u prošloj godini imao je više od 50 godina.

Procene demografa su da našu zemlju svake godine napusti oko 30.000 osoba, a prema Jovićevim rečima, veliki broj njih se u pronalaženju posla u inostranstvu oslanja na pomoć svojih rođaka u zemljama zapadne Evrope. Osim toga, esnafski sektori su izvanredno povezani, pa osobe koje se bave građevinskom ili lekarskom profesijom preko svojih kolega u inostranstvu dolaze do posla. Na žalost, neretko se dešava da radnici preko privatnih agencija za zapošljavanje završe kao jeftina i mobingovana radna snaga, o čemu svedoči i iskustvo naših radnika u „Samsungovoj” fabrici u Slovačkoj.

– Migracioni servisni centar je osnovan kako bi naši radnici bili informisani o legalnom odlasku u inostranstvo. Mi im objašnjavamo kako da apliciraju za posao, kako da na legalan način pronađu poslodavca i kako da dođu do ugovora o radu, jer se na osnovu tog ugovora pribavlja boravišna odnosno radna viza. Pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje radi sedam migracionih centara – osim u Beogradu, centri postoje i u Boru, Nišu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Kraljevu i Kruševcu, a najveći „promet” ima centar u Kruševcu”, naglašava naš sagovornik.

On podseća da su 2013. godine Savezna agencija za zapošljavanje Nemačke i Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije potpisale Sporazum o posredovanju u privremenom zapošljavanju srpskih radnika u Nemačkoj, čime su otvorene mogućnosti za zapošljavanje radnika za zdravstvenu negu u bolnicima i domovima za stare osobe na teritoriji Nemačke, a uskoro se očekuje potpisivanje sporazuma za angažovanje naših vozača.

– Više od dve trećine svih osoba koje su tokom prethodne godine kontaktirale Migracioni centar tražilo je posao u Nemačkoj, a za njom slede Švajcarska i Austrija. Zanatska zanimanja imaju najbolju „prođu” na tržištu zapadne Evrope a tokom prethodne godine posao su pronašle medicinske sestre i tehničari (51 osoba), a zatim slede vozači (49), zavarivači (12), diplomirani ekonomisti (12), mašinski tehničari (8), bravari (7), fizioterapeuti (7), doktori medicine (7), elektrotehničari (5), diplomirani biohemičari (4), moleri, farbari (4) i diplomirani farmaceuti (4). Evropska unija svakih šest meseci pravi novu „belu listu” odnosno listu deficitarnih radnika, a sve koji traže posao u inostranstvu upućujemo na portal EURES koji objedinjuje javne službe za zapošljavanje u Evropi, kaže naš sagovornik.

Miroslav Jović napominje da je elementarno poznavanje jezika uslov bez koga se ne može tražiti posao u Nemačkoj – dok savezna vlada traži A-1 odnosno početni nivo poznavanja jezika, svaka nemačka pokrajina odlučuje koji nivo znanja jezika je potreban. To važi i za Švajcarsku i Austriju ali i za skandinavske zemlje – Švedsku i Norvešku. Ove zemlje traže da se početni nivo jezika savlada u zemlji porekla a ispit poznavanja jezika polaže se u zemlji u kojoj se traži posao.

Eksploatacija radne snage kao krivično delo

Udruženi sindikati Srbije "Sloga" zahtevaju od države i njenih institucija da odmah i svim raspoloživim mehanizmima zaustave svaku dalju eksploataciju naših radnika u inostranstvu, navedeno je u jučerašnjem saopštenju.

„Smatramo da država i vlast moraju odmah da upotrebe sve raspoložive mehanizme zaštite svojih građana i da preko Ministarstva spoljnih poslova traže i zahtevaju da država domaćin u kojima se naši radnici zlostavljaju - zaustavi i krivično goni sve one koje ih tamo odvode, a onda uslovljavaju i najbrutalnije eksploatišu kao roblje, poručuju iz „Sloge”, povodom obelodanjenog slučaja naših radnika u Slovačkoj.

Iz ovog sindikata predlažu hitnu izmenu Krivičnog zakona Srbije, odnosno uvođenje krivičnog dela „Eksploatacija radne snage”:

„Pojedini vlasnici kapitala i agencija za zapošljavanje i u Srbiji svesno i nekažnjeno vrše torturu nad radnicima, upošljavaju ih bez ugovora o radu ili ih krše, teraju na neplaćen prekovremeni rad i ne isplaćuju zarade u skladu sa zakonom”, navedeno je u saopštenju.

R. D.