Тијанића прислушкивао ДБ

Душан Михајловић, бивши министар полиције као и сведок Дејан Николић нису се појавили у Специјалном суду где је било планирано њихово сведочење у поступку за убиство новинара Славка Ћурувије.

Како је саопштила судија Снежана Јовановић, Михајловић је позван на две адресе преко поште и преко судског позивара. Утврђено је да једна адреса не постоји, док се са друге, према изјавама комшија, Михајловић одселио. Сведок Николић примио је судски позив, али се није одазвао, нити је обавестио суд о разлогу изостанка.

У судници су прочитани искази тројице преминулих сведока који су их дали током истраге 2007. године. Реч је о новинару Александру Тијанићу и инспекторима УКП Гвоздену Гагићу и Србиславу Ранђеловићу. Суд је само формално констатовао да су та сведочења прочитана, тако да јавност није имала прилике да их чује.

Александар Тијанић, који је преминуо 2013. године, пред истражним судијом је 2007. изјавио да иза убиства Ћурувије стоји држава, односно режим Слободана Милошевића и да је пресуђено на највишем месту. Он је рекао да је Ћурувија за Милошевићев режим постао опасан и подсетио на многобројне трибине које је одржао, а које су биле веома посећене. Тијанић је тада додао да је Ћурувија чак размишљао да оснује политичку странку, предлажући њему да заједно комбинују партију и уређивање новина.

Он је сведочио и о догађају када га је Ћурувија позвао у зграду „Борбе”, где је била његова редакција и рекао му да је код њега долазио потпредседник СПС и рекао: „Ако Тијанић не престане да пише, мораћемо да га убијемо”. Тијанић пред истражним судијом није казао име тог човека, већ само да је био директор српског металуршког гиганта, да је био рањен током бомбардовања и да се повукао из политике.

Том приликом Тијанић је изјавио и да га је 2000. године позвао на ручак грчки амбасадор Лосопулус и рекао му да те вечери мора да напусти земљу и да ће му обезбедити шенгенску визу. Тада је Тијанић отишао у Босну, па у Црну Гору, а затим у Италију и Мађарску, где је дочекао пад Милошевића. По изјави грчког амбасадора Тијанић је, како је сведочио, требало да буде убијен, а затим доведен у везу са убиством министра одбране Павла Булатовића. Након извесног времена, наставио је Тијанић, позвао га је Душан Михајловић и дао му цедуљу са именима двојице људи који су пуцали на Ћурувију. Једно презиме било је Курак.

Подсећамо, за убиство Ћурувије 11. априла 1999. године оптужени су Мирослав Курак, који је у бекству, и Ратко Ромић, док су, као организатори означени Радомир Марковић и Милан Радоњић.