Tijanića prisluškivao DB

Dušan Mihajlović, bivši ministar policije kao i svedok Dejan Nikolić nisu se pojavili u Specijalnom sudu gde je bilo planirano njihovo svedočenje u postupku za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.

Kako je saopštila sudija Snežana Jovanović, Mihajlović je pozvan na dve adrese preko pošte i preko sudskog pozivara. Utvrđeno je da jedna adresa ne postoji, dok se sa druge, prema izjavama komšija, Mihajlović odselio. Svedok Nikolić primio je sudski poziv, ali se nije odazvao, niti je obavestio sud o razlogu izostanka.

U sudnici su pročitani iskazi trojice preminulih svedoka koji su ih dali tokom istrage 2007. godine. Reč je o novinaru Aleksandru Tijaniću i inspektorima UKP Gvozdenu Gagiću i Srbislavu Ranđeloviću. Sud je samo formalno konstatovao da su ta svedočenja pročitana, tako da javnost nije imala prilike da ih čuje.

Aleksandar Tijanić, koji je preminuo 2013. godine, pred istražnim sudijom je 2007. izjavio da iza ubistva Ćuruvije stoji država, odnosno režim Slobodana Miloševića i da je presuđeno na najvišem mestu. On je rekao da je Ćuruvija za Miloševićev režim postao opasan i podsetio na mnogobrojne tribine koje je održao, a koje su bile veoma posećene. Tijanić je tada dodao da je Ćuruvija čak razmišljao da osnuje političku stranku, predlažući njemu da zajedno kombinuju partiju i uređivanje novina.

On je svedočio i o događaju kada ga je Ćuruvija pozvao u zgradu „Borbe”, gde je bila njegova redakcija i rekao mu da je kod njega dolazio potpredsednik SPS i rekao: „Ako Tijanić ne prestane da piše, moraćemo da ga ubijemo”. Tijanić pred istražnim sudijom nije kazao ime tog čoveka, već samo da je bio direktor srpskog metalurškog giganta, da je bio ranjen tokom bombardovanja i da se povukao iz politike.

Tom prilikom Tijanić je izjavio i da ga je 2000. godine pozvao na ručak grčki ambasador Losopulus i rekao mu da te večeri mora da napusti zemlju i da će mu obezbediti šengensku vizu. Tada je Tijanić otišao u Bosnu, pa u Crnu Goru, a zatim u Italiju i Mađarsku, gde je dočekao pad Miloševića. Po izjavi grčkog ambasadora Tijanić je, kako je svedočio, trebalo da bude ubijen, a zatim doveden u vezu sa ubistvom ministra odbrane Pavla Bulatovića. Nakon izvesnog vremena, nastavio je Tijanić, pozvao ga je Dušan Mihajlović i dao mu cedulju sa imenima dvojice ljudi koji su pucali na Ćuruviju. Jedno prezime bilo je Kurak.

Podsećamo, za ubistvo Ćuruvije 11. aprila 1999. godine optuženi su Miroslav Kurak, koji je u bekstvu, i Ratko Romić, dok su, kao organizatori označeni Radomir Marković i Milan Radonjić.