„Росњефт” ушао у Либију

„Није свака мачка лав. Свако треба да гледа свога посла. Нема те животиње у зоолошком врту која медведу може да каже шта треба да ради.” Тим речима руски министар одбране Сергеј Шојгу реплицирао је почетком седмице британском колеги сер Мајклу Фалону поводом недавног упозорења из Лондона да „медвеђе шапе нису неопходне” у Либији.

Фалонова метафора односила се, иначе, на одлуку Москве да уочи инаугурације Доналда Трампа усидри руски носач авиона „Кузњецов” у територијалним водама северноафричке државе са највећим доказаним резервама нафте на Црном континенту.

У својим плановима са Либијом, Москва се не задржава на „езоповском препуцавању”.

Наиме, истог дана када се Шојгу осврнуо на Фалонову „медвеђу примедбу”, руски петроџин „Росњефт” потписао је – баш у Лондону – два мегауговора са либијском државном нафтном компанијом (НОЦ). Један уговор односи се на будуће заједничко истраживање нафте у Либији, а други на куповину „дела или све нафте” коју тамо „Росњефт” и НОЦ једног дана буду пронашли.

Где ће тачно Руси и Либијци трагати за нафтом по тој северноафричкој држави није саопштено. Да је реч о потенцијално баснословном бизнису и пратећем јачању утицаја Москве у Северној Африци, проистиче из недавне објаве Џадале Алаокалија, члана управног одбора НОЦ да „45 одсто територије Либије до сада није било подвргнуто петроистраживањима”.

Петроспоразум „Росњефта” и Либијске државне нафтне компаније вишеструки је првенац у стратешком глобалном бизнису црним златом. Са једне стране, он означава повратак руског капитала и петроекспертизе у Либију, након арапског пролећа 2011. године. Колико 2007. руски „Гаспром” почео је да разрађује два велика нафтног налазишта на 300 километара јужно од Триполија са намером да 2011. почне са експлоатацијом. Ту замисао спречило је арапско пролеће силна руска петроопрема и данас лежи у лучким магацинима у Мисрати. Трећа велика руска петрофирма „Лукоил” није успела да пусти корен у Либији: у једном од покушаја, високи представник те фирме накратко је био киднапован 2008. године.

У међувремену овонедељни договор руске и либијске петрофирме да оснују заједнички комитет и „утаначе све области петросарадње” део је ширег плана Мустафе Санале, председника НОЦ, да нафташки сектор отвори страним инвеститорима.

У тренутку када режим у Триполију (под заштитом УН и без ауторитета изван престонице) и ривалски центар војно-политичке моћи на истоку земље, не налазе начин да се сусретну ради договора о заједничкој будућности земље, Мустафа Санала одлучио је да је време да странци помогну развој нафташке индустрије.

„НОЦ је једина државна компанија која послује диљем Либије. За развој нафтне индустрије треба више од оног што даје Централна банка Либије. Време је да укинемо самонаметнути мораторијум на стране инвестиције”, Санала је објавио крајем прошлог месеца. У међувремену италијански „Ени”, француски „Тотал” и амерички „Шлумбергер” вратили су се на нафтна поља Либије – једине чланице ОПЕК-а од које картел не очекује да надаље смањује производњу.

„’Ени’ и ’Тотал’ раде без проблема, ситуација се поправља из дана у дан у Либији”, процењује Џадала Алакоали.

Колико пре арапског пролећа, Либија је производила 1,6 милиона барела нафте дневно. Почетком прошле године – током жестоких окршаја паравојних снага које подржавају два ривалска режима широм Либије и офанзиве против Исламске државе у Сирту (уз војну асистенцију са Запада) – Либија је производила око 330.000 барела дневно. Лањска офанзива Либијске народне армије маршала Халифе Хафтара (који не признаје владу у Триполију) ставила је под контролу режима у Тобруку највећи део територије богате налазиштима нафте и довела до стишавања сукоба. Производња нафте у Либији достиже сада око 700.000 барела дневно. Мустафа Санала планира да Либија до 2020. достигне производњу од 2,1 милион барела дневно.

„Сарадњом са Либијском нафтном компанијом, ’Росњефт’ и Русија могу да играју важну и конструктивну улогу у Либији”, оценио је Мустафа Санала, председник НОЦ након потписивања мегаспоразума са „Росњефтом” у Лондону.

Руски нафташки бизнис је карта са којом се Москва изгледа сигурно враћа у Либију.