Шарчевић: Градимо сопствени модел дуалног образовања

Србија ће бити једна од ретких земаља која ће у процес увођења дуалног образовања ући уз дефинисани законски оквир, како би цео тај процес био синхронизован, изјавио је данас министар просвете Младен Шарчевић.

Он је на округлом столу „Обрадовање и тржиште рада” рекао да је за решење проблема незапослености младих људи неопходно сагледавање потребе тржишта рада и државе на основу којег ћемо обликовати сопствени модел дуалног и предузетничког образовања.

Шарчевић је на трибини одржаној на Факултету за економију, финансије и администрацију нагласио да Србија мора гледати у земље попут Немачке и Швајцарске у којима је међу незапосленима најмање младих људи, али да не може слепо преписивати тај модел, већ градити сопствени.

„Ми ћемо бити једна од ретких земаља који ће у процес увођења дуалног образовања ући уз дефинисани законски оквир, како би цео процес био синхронизован”, рекао је министар.

Шарчевић је истакао да је најважније омогућити младим људима да са 15 година имају посао и зараду, али истовремено им оставити могућност за усавршавање и даље образовање, све до доктората.

„Није реално да сви буду мајстори, али ни да сви буду доктори наука. Потребно је едуковати децу и родитеље да схвате да сврха учења није диплома већ посао”, поручио је министар.

Статистика говори да је један од основних проблема Србије незапосленост младих људи. Скоро половина њих нема посао, 20 одсто њих чека на посао годину дана а чак 20 одсто њих ни не тражи посао.

„ За кратко време многе привреднике смо мотивисали да крену у сарадњу са средњим школама, а са друге стране и многи факултети су се укључили у дуално образовање”, нагласио је министар.

Он је додао да се истовремено ради на шест закона и да је идеја да све буде завршено до јуна, како би од септембра, од наредне школске године имали потпуно нови миље у образовању.

„Онда би 2018. години просвета могла да аплицира у буџету са значајно већим новцем”, нагласио је министар и додао да се анализира где систем губи, праве се уштеде кроз прерасподелу вишкова, кроз рационалну употребу вишка простора.

Како каже са премијером Александром Вучићем је разговарао о томе да новац који просвета уштеди буде додатни буџет и да се тако обезбеди да у новој расподели повећања плата, просветари од уштеђеног новца добију додатно повећање.

Шарчевић је нагласио да је законодавни оквир најважнија прича у образовању и да ће радити на томе да се то до јуна спероведе у дело.

„Немам намеру да седим и изигравам чувара плаже у зимском периоду. Ако не могу да спроведем ни реформе ни законе, бавићу се оним чиме сам се бавио до сада „, нагласио је министар.

Декан Факултета за економију, финансије и администрацију Небојша Савић истакао је да тај факултет настоји да оспособи студенте да по окончању студија буду спремни за посао.

У дискусији о превазилажењу неусклађености формалног образовања са потребама тржишта рада учествовали су директори многих средњих школа из целе Србије.

Помоћница министра привреде Катарина Обрадовић Јовановић каже да су отворене две теме да је дуално образовање приближавање средњих стручних школа потребама тржишта рада, а друга тема је образовање за предузетништво.

„Те теме се често мешају иако су другачије. Прва је да се створе практична знања која могу да се користе у привреди, а друга се бави развојем свести и омогућавањем ученицима да се упознају са предузетништвом и знају шта то значи - без обзира да ли ће бити предузетници или не”, појаснила је Обрадовић Јовановић.

То се постиже, како каже, кроз симулацију ученичких компанија да ђаци имају могућност да се опробају и и сазнају колико је то комплексан посао.

Обрадовић Јовановић је нагласила да се захтеви тржишта не могу статички посматрати у 21 веку.

„На основу потреба наше привреде могли би да затворимо пола школа, али са друге стране битно је разумети да живимо у веку промена, да се нова занимања јављају сваког дана”, појаснила је она.

Кључни задатак образовног система, како каже, у новим околностима је да направи код великог броја деца став, свест и разумевање да науче да уче и да буду спремни стално да уче.

„Не можемо направити систем који је оптималан, морамо имати разумевање да је неопходно стално усавршавање и систем који ће омогућити преквалификације, доквалификације, неформално образовање”, закључила је Обрадовић Јовановић.