Велика очекивања од немачке војске

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Немачка војска (Бундесвер) минулих недеља не силази са стубаца немачке штампе, како због откривеног скандала о сексуалном насиљу и понижавању регрута у једној касарни, тако и због и због бројних питања која се ових дана постављају у вези са Бундесвером – од повећања броја војника и војног буџета, преко слања трупа у Литванију ка руској граници, до питања да ли Немци могу да бране Европу.

Јануарско „Шпиглово” откриће да су у касарни Фулендорф на југу Немачке на тронедељној додатној обуци припадници санитетских јединица психофизички и сексуално злостављани запрепастило је немачку јавност. Према сведочењу једне од поручница у овој касарни, војници су сатима били везани за столице и поливани водом, потом су поједини војници били присиљени да се скину пред осталима који су им стављали завоје у ректални отвор. То је само део сексуалног насиља и понижавања војника о којем је она обавестила надлежне. И док су поједини регрути у медијима анонимно говорили о томе како је то само вежба како на терену помоћи војнику који има повређена црева, то јест како му ставити такозвани ректални тампон, надлежни сматрају да су вежбе у овој касарни очигледно измакле контроли.

Засад је суспендовано седам војника, покренуто је неколико дисциплинских поступака и премештаја, подигнуте су и кривичне пријаве, а у истрагу је укључено и тужилаштво.

Према речима министарке одбране Урсуле фон дер Лајен, ови догађаји су неприхватљиви, док Бундестагов контролор војске Ханс Петер Бартелс истиче да је овде службени надзор заказао те да понижавајуће радње сексуалне природе не смеју да имају никакве везе с војном обуком.

Овај скандал је очигледно подстакао многе у Литванији да можда и поверују у, како се испоставило, лажну вест да су немачки војници силовали једну петнаестогодишњу Литванку. Како преноси „Шпигл”, многи политичари и медији у Литванији примили су мејл у којем се детаљно описује случај силовања у месту Јонава, које су наводно извршили припадници Бундесвера стационирани у близини границе са Русијом. Поједини литвански медији су чак објавили ову „вест”, али је литванска влада одмах демантовала да се случај икада догодио, док је немачко министарство одбране саопштило да је против немачких војника стационираних у Литванији покренута циљана кампања дезинформација.

Према речима чешког војног генерала у НАТО-у Петра Павела, Русија стоји иза „лажних вести” о силовању, додајући да сматра да „Русија није задовољна распоређивањем трупа НАТО-а у близини својих граница, па ће вероватно користити легална средства, као што је пропаганда, у покушају да утиче на јавно мњење против тог распоређивања”.

Немачки војници предводе батаљон од 1.200 војника НАТО-а, који се постепено распоређује на литванској територији са циљем да одврате Русију од инвазије на балтичке земље, што је сценарио којег се оне плаше од избијања сукоба у Украјини и припајања Крима Руској Федерацији.

Протеклих дана Немачка је возовима из својих касарни за град Рукла у Литванији упутила 20 пешадијска борбених возила „мардер” и шест борбених тенкова „леопард 2”, док су поједина борбена возила већ стационирана у овој балтичкој држави. Већ је распоређено 300 војника, а преосталих 150 стиже ове недеље.

Ова мисија је само једна од неколико мисија НАТО-а, Европске уније и Уједињених нација широм света у којима немачке трупе све више учествују минулих година, доказујући да постепено одбацују војну суздржаност, која је због нацистичке прошлости одликовала њихову послератну спољну и безбедносну политику. Не само да се од ње сада не очекује суздржаност већ савезници од ње очекују да значајно набилдује своје „војне мишиће”.

Долазак у Белу кућу Доналда Трампа, чија администрација отворено инсистира од свих чланица НАТО-а да до краја ове године испуне циљ да на одбрану троше два одсто бруто друштвеног производа (БДП), довео је немачку канцеларку Ангелу Меркел у ситуацију да је недавно јавно обећала да ће Немачка на све начине настојати да то постигне. Будући да сада Немачка на одбрану троши 1,2 одсто БДП-а, то јест око 37 милијарди евра, реаговао је њен социјалдемократски вицеканцелар Зигмар Габријел, рекавши да ће бити тешко испунити циљ НАТО-а и за војни буџет пронаћи још 25 милијарди евра, а да се не повећа порез. Будући да пред овогодишње изборе владајуће странке расправљају о смањењу а не повећању пореза, засад је тешко видети како ће Берлин испунити ултиматум Вашингтона.

С друге стране, откад је Трамп победио слоганом „Америка на првом месту”, бројне чланице ЕУ плаше се да САД више неће бринути о европској безбедности као пре, те су им очи упрте у Берлин, очекујући од најјаче европске економије да преузме највећу одговорност у заштити безбедности Европе. Премда немачка министарка најављује повећање броја војника тако да Бундесвер у 2024. има 198.000 војника и 61.000 чланова цивилног особља, када се постави питање да ли је немачка војска спремна да штити Европу немачки званичници само указују на свој досадашњи допринос НАТО-у и европских војним структурама. Берлин је одбацио европске позиве да Немачка предводи нуклеарно наоружавање ЕУ, а др Густав Гресел, стручњак за одбрану из Европског савета за спољне односе, каже да антипатија немачке јавности према самопоузданијој одбрамбеној политици везује руке политичарима.

„Уједињење Немачке је било последњи велики циљ за Немце. После тога су сви пали у осећај да је историја завршена, да је све добро, да смо сви пријатељи и да тако треба да остане. Од тада је тешко покренути Немце на нове пројекте”, каже Гресел, додајући да што се тиче односа са Русијом „убедљива већина (немачког) бирачког тела једноставно не жели да буде увучена у конфронтације које не може да разуме и чије последице не може да предвиди”.