Velika očekivanja od nemačke vojske

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Nemačka vojska (Bundesver) minulih nedelja ne silazi sa stubaca nemačke štampe, kako zbog otkrivenog skandala o seksualnom nasilju i ponižavanju regruta u jednoj kasarni, tako i zbog i zbog brojnih pitanja koja se ovih dana postavljaju u vezi sa Bundesverom – od povećanja broja vojnika i vojnog budžeta, preko slanja trupa u Litvaniju ka ruskoj granici, do pitanja da li Nemci mogu da brane Evropu.

Januarsko „Špiglovo” otkriće da su u kasarni Fulendorf na jugu Nemačke na tronedeljnoj dodatnoj obuci pripadnici sanitetskih jedinica psihofizički i seksualno zlostavljani zaprepastilo je nemačku javnost. Prema svedočenju jedne od poručnica u ovoj kasarni, vojnici su satima bili vezani za stolice i polivani vodom, potom su pojedini vojnici bili prisiljeni da se skinu pred ostalima koji su im stavljali zavoje u rektalni otvor. To je samo deo seksualnog nasilja i ponižavanja vojnika o kojem je ona obavestila nadležne. I dok su pojedini regruti u medijima anonimno govorili o tome kako je to samo vežba kako na terenu pomoći vojniku koji ima povređena creva, to jest kako mu staviti takozvani rektalni tampon, nadležni smatraju da su vežbe u ovoj kasarni očigledno izmakle kontroli.

Zasad je suspendovano sedam vojnika, pokrenuto je nekoliko disciplinskih postupaka i premeštaja, podignute su i krivične prijave, a u istragu je uključeno i tužilaštvo.

Prema rečima ministarke odbrane Ursule fon der Lajen, ovi događaji su neprihvatljivi, dok Bundestagov kontrolor vojske Hans Peter Bartels ističe da je ovde službeni nadzor zakazao te da ponižavajuće radnje seksualne prirode ne smeju da imaju nikakve veze s vojnom obukom.

Ovaj skandal je očigledno podstakao mnoge u Litvaniji da možda i poveruju u, kako se ispostavilo, lažnu vest da su nemački vojnici silovali jednu petnaestogodišnju Litvanku. Kako prenosi „Špigl”, mnogi političari i mediji u Litvaniji primili su mejl u kojem se detaljno opisuje slučaj silovanja u mestu Jonava, koje su navodno izvršili pripadnici Bundesvera stacionirani u blizini granice sa Rusijom. Pojedini litvanski mediji su čak objavili ovu „vest”, ali je litvanska vlada odmah demantovala da se slučaj ikada dogodio, dok je nemačko ministarstvo odbrane saopštilo da je protiv nemačkih vojnika stacioniranih u Litvaniji pokrenuta ciljana kampanja dezinformacija.

Prema rečima češkog vojnog generala u NATO-u Petra Pavela, Rusija stoji iza „lažnih vesti” o silovanju, dodajući da smatra da „Rusija nije zadovoljna raspoređivanjem trupa NATO-a u blizini svojih granica, pa će verovatno koristiti legalna sredstva, kao što je propaganda, u pokušaju da utiče na javno mnjenje protiv tog raspoređivanja”.

Nemački vojnici predvode bataljon od 1.200 vojnika NATO-a, koji se postepeno raspoređuje na litvanskoj teritoriji sa ciljem da odvrate Rusiju od invazije na baltičke zemlje, što je scenario kojeg se one plaše od izbijanja sukoba u Ukrajini i pripajanja Krima Ruskoj Federaciji.

Proteklih dana Nemačka je vozovima iz svojih kasarni za grad Rukla u Litvaniji uputila 20 pešadijska borbenih vozila „marder” i šest borbenih tenkova „leopard 2”, dok su pojedina borbena vozila već stacionirana u ovoj baltičkoj državi. Već je raspoređeno 300 vojnika, a preostalih 150 stiže ove nedelje.

Ova misija je samo jedna od nekoliko misija NATO-a, Evropske unije i Ujedinjenih nacija širom sveta u kojima nemačke trupe sve više učestvuju minulih godina, dokazujući da postepeno odbacuju vojnu suzdržanost, koja je zbog nacističke prošlosti odlikovala njihovu posleratnu spoljnu i bezbednosnu politiku. Ne samo da se od nje sada ne očekuje suzdržanost već saveznici od nje očekuju da značajno nabilduje svoje „vojne mišiće”.

Dolazak u Belu kuću Donalda Trampa, čija administracija otvoreno insistira od svih članica NATO-a da do kraja ove godine ispune cilj da na odbranu troše dva odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), doveo je nemačku kancelarku Angelu Merkel u situaciju da je nedavno javno obećala da će Nemačka na sve načine nastojati da to postigne. Budući da sada Nemačka na odbranu troši 1,2 odsto BDP-a, to jest oko 37 milijardi evra, reagovao je njen socijaldemokratski vicekancelar Zigmar Gabrijel, rekavši da će biti teško ispuniti cilj NATO-a i za vojni budžet pronaći još 25 milijardi evra, a da se ne poveća porez. Budući da pred ovogodišnje izbore vladajuće stranke raspravljaju o smanjenju a ne povećanju poreza, zasad je teško videti kako će Berlin ispuniti ultimatum Vašingtona.

S druge strane, otkad je Tramp pobedio sloganom „Amerika na prvom mestu”, brojne članice EU plaše se da SAD više neće brinuti o evropskoj bezbednosti kao pre, te su im oči uprte u Berlin, očekujući od najjače evropske ekonomije da preuzme najveću odgovornost u zaštiti bezbednosti Evrope. Premda nemačka ministarka najavljuje povećanje broja vojnika tako da Bundesver u 2024. ima 198.000 vojnika i 61.000 članova civilnog osoblja, kada se postavi pitanje da li je nemačka vojska spremna da štiti Evropu nemački zvaničnici samo ukazuju na svoj dosadašnji doprinos NATO-u i evropskih vojnim strukturama. Berlin je odbacio evropske pozive da Nemačka predvodi nuklearno naoružavanje EU, a dr Gustav Gresel, stručnjak za odbranu iz Evropskog saveta za spoljne odnose, kaže da antipatija nemačke javnosti prema samopouzdanijoj odbrambenoj politici vezuje ruke političarima.

„Ujedinjenje Nemačke je bilo poslednji veliki cilj za Nemce. Posle toga su svi pali u osećaj da je istorija završena, da je sve dobro, da smo svi prijatelji i da tako treba da ostane. Od tada je teško pokrenuti Nemce na nove projekte”, kaže Gresel, dodajući da što se tiče odnosa sa Rusijom „ubedljiva većina (nemačkog) biračkog tela jednostavno ne želi da bude uvučena u konfrontacije koje ne može da razume i čije posledice ne može da predvidi”.