Дужи рок за концесионара Аеродрома „Никола Тесла”

Држава је продужила рок за подношење пријава за концесију за Аеродром „Никола Тесла”. Заинтересоване компаније своје понуде могу да доставе до 10. марта. Јавним позивом од 10. фебруара као последњи датум за подношење пријава био је предвиђен 25. фебруар, односно 15 дана од дана објављивања јавног позива у „Службеном гласнику”.

Званично, рок је „продужен како би се што већем броју потенцијалних понуђача омогућило да прибаве сва неопходна документа и поднесу комплетне пријаве”.  

Незванично, наши извори из Владе Србије кажу да је рок померен да би што више заинтересованих доставило понуде. Има назнака да компаније са далеких дестинација у тако кратко постављеном року нису стигле да доставе пријаве и да се период од 15 дана испоставио као недовољан.

Јуче није било могуће сазнати има ли заинтересованих концесионара и ко је до сада доставио своје понуде. Аеродром „Никола Тесла” са свим учесницима у овом поступку потписао је уговор о тајности података.

Иначе, у првој фази овог поступка, која управо траје, достављају се необавезујуће понуде, што значи да ћемо тек у другој фази сазнати ко је заиста заинтересован да Аеродромом „Никола Тесла” управља наредних 25 година.

У медијима је као најозбиљнији кандидат за концесионара наводно виђен француски „Винчи”. Званичне потврде о томе није било. 

Као потенцијални концесионар раније је спомињан и француски „Бујиг”. Међутим, јавни позив садржи и клаузулу да на њему не могу учествовати компаније или са њима повезана лица која имају удео већи од 20 одсто у било ком аеродрому у региону, који се налази на мање од 450 километара у Београду. То значи да је француски „Бујиг” аутоматски дисквалификован јер има 20,77 одсто власништва у загребачкој ваздушној луци „Фрањо Туђман”. Удаљеност између Београда и Загреба ваздушном линијом је 338 километара.

Као потенцијални концесионар спомињан је и немачки „Фрапорт”, који управља аеродромом у Франкфурту, Анталији, Ларнаки, Бургасу, а за нас је најинтересантније његово присуство у региону, односно власништво над аеродромом у Љубљани. Ваздушним путем до Љубљане има 485 километара, што значи да „Фрапорт” испуњава услов постављене географске дистанце. Из ове компаније за „Политику” истичу да разматрају могућност проширења интернационалног пословања и у том циљу „анализирамо глобално тржиште”. Међутим, нису могли да потврде да ли је Аеродром „Никола Тесла” део њихове стратегије проширења пословања.

Својевремено је и кинеска државна компанија „Шандог хај спид”, која је концесионар аеродрома у Тулузу, а код нас позната као градитељ две деонице ауто-пута између Обреновца и Уба и између Лајковца и Љига, исказивала интересовање за београдску ваздушну луку. У прилог томе иде и незванична информација да су за аеродром заинтересовани и концесионари са Далеког истока.

Такође, има назнака и да арапски инвеститори могу да се јаве на овај позив.

Премијер Александар Вучић је гостујући недавно у емисији „Упитник” истакао да ће „концесионар радити много боље него што ми можемо да радимо”. Јавност, међутим, још није видела студију оправданости давања београдског аеродрома у концесију. На ту чињеницу указује и Златко Минић из организације „Транспарентност Србија”.

– Можда концесија јесте најбоље решење, али јавност није видела студију која то показује. Оно што додатно уноси сумњу је што је то био задатак консултантске куће „Лазард” која је повезана са једним од заинтересованих концесионара – француским „Винчијем”. Ако се та компанија заиста јави на позив који је држава расписала имамо разлога да сумњамо како је „Лазард” дошао до закључка да је за аеродром концесија најбоље решење. Можда је то заиста објективна студија и можда је реч о низу случајности. Али све док је не видимо, ми имамо разлога да сумњамо – каже Минић.

Занимљиво је да „Лазардов” инвестициони фонд држи акције фирме „Винчи”, која је, иначе једна од највећих светских грађевинских компанија по приходима. „Винчи” је и један од главних концесионара у саобраћајној инфраструктури