Пекинг ракетама брани острва у Јужном кинеском мору

Администрација Доналда Трампа ће, ако покуша да у дело спроведе претњу како ће Кини ускратити приступ њеним вештачким острвима у Јужном кинеском мору, можда наићи на пројектиле земља–ваздух и пре него што се уопште буде приближила бојишту.

Ни са мирољубивим намерама, америчке и друге подморнице, у случају да су истините тврдње о новом поморском закону које саставља Пекинг, неће више моћи тако лако да промичу кинеским водама.

На острвима које је саградила у Јужном кинеском мору, међународном пловном коридору чијом се контролом држи рука на вентилу за пропуштање огромног удела светске трговине, Кина је поставила двадесетак „структура” налик онима у којима се држе ракете земља–ваздух дугог домета, наводи се у још незваничном извештају чије изводе преноси Ројтерс.

Уколико је то тачно, нове инсталације, дуге двадесетак и високе десетак метара, ојачаће одбрану острва на којима су недавно изграђене и писте какве могу послужити за ратну авијацију.

Као и када су светски медији објавили постојање тих писта, кинеске власти су на вест о појављивању „структура” реаговале идентично, без изричите потврде али и без стварног демантија. Министарство спољних послова је поручило да Кина изводи „уобичајене грађевинске активности на својој територији”, укључујући размештање нужних и прикладних постројења за одбрану територије”, што је „по међународним законима право суверених нација”. Изостао је јасан одговор на питање да ли ће и пројектили бити обухваћени размештањем на овим острвима, која, изгледа, постају много више од заставице за означавање поседа – пре почињу да личе на џејмсбондовску заставицу која, по потреби, на уљезе испаљује метке.

Уз такође никад званично потврђено премештање кинеских нуклеарних пројектила на североисток земље, ближе САД, након претњи Трампових људи, ови последњи наводи су најозбиљнији сигнал да Пекинг нипошто неће устукнути пред захтевима осталих држава из региона, политички ближих Вашингтону, које полажу право на спорне области Јужног кинеског мора. Кроз коридор чији су оне део годишње пролази роба вредна око пет билиона долара. Јужно кинеско море је примамљив посед и због индиција да је богато нафтом и гасом.

Пет земаља чији се територијални захтеви у тим водама преклапају са кинескима окупљене су у Асоцијацији нација југоисточне Азије (АСЕАН), која је одржала састанак дан пре него што је у јавност процурила прича о новим инсталацијама на кинеским вештачким острвима. Можда зато што су већ знале за њу, свих десет чланица тог удружења, премда се неретко муче око постизања консензуса о томе колико тврдо да се поставе према Пекингу, изразиле су забринутост због милитаризације острва и „последњег развоја ситуације”, не прецизирајући на шта тачно мисле.

Перфекто Јасај, шеф дипломатије Филипина, државе која се однедавно зближила с Кином, отворено је говорио о „оружаним инсталацијама”, признајући, међутим, да је прерано рећи да ли ће АСЕАН инсистирати на томе да оне буду демонтиране као предуслов за поморски протокол који удружење жели да најзад потпише са кинеским властима како би регулисало промет Јужним кинеским морем. У АСЕАН-у су, како је казао Јасај, уверени да је договор могућ до јуна. С обзиром на заоштреност расправе о тим водама у последње време, није сасвим уверљив његов оптимизам у погледу споразума на којем се безуспешно ради већ 15 година.

Додатни захтеви од страних пловила и подморница у кинеским водама нарочито су осетљиви због тога што нема међународне сагласности око тога где оне почињу у Јужном, као и у Источном кинеском мору. Уз то, Пекинг тумачи поморску конвенцију Уједињених нација тако да у воде у којима има право да одређује правила страним бродовима не сврстава само појас од 22 километра од обале, кроз који се иначе, пише сајт посвећен безбедносним анализама „Дифенс ван”, пловилима других држава толерише невини пролаз ако не изазивају никакву опасност. За разлику од готово свих осталих нација, преноси „Дифенс ван”, Кинези сматрају да правила пролаза могу диктирати и све до краја такозване ексклузивне економске зоне (ЕЕЗ) једне државе. Укупно, то је читавих 415 километара ограниченог приступа, док остале државе третирају ЕЕЗ као међународне воде, са слободним правом пролаза, у којима имају само ексклузивно право експлоатације природних ресурса.

Нови поморски закон би могао опет подићи температуру у америчко-кинеским односима, тек што је она пала. Највише ју је разгорео амерички државни секретар Рекс Тилерсон када је казао да би САД требало да Пекингу ограниче приступ његовим острвима у Јужном кинеском мору. Затим је то поновио портпарол Беле куће Шон Спајсер, док је председник Трамп – који одавно заговара трговински рат против Кине – отишао и даље, доводећи у питање вишедеценијску америчку политику признавања кинеске територијалне целовитости, односно непризнавања државности Тајвану. Након што су кинеске власти преко листова које контролишу подсетиле да им се приступ острвима може ускратити једино војном силом и да би то отворило рат две нуклеарне силе, Вашингтон је спласнуо, па је државни секретар за одбрану Џејмс Матис поручио да нема потребе за војним решењима у Јужном кинеском мору а Трамп се приклонио признавању кинеске целовитости.

Сада је и Тилерсон током разговора са највишим кинеским дипломатама, како је известио Ројтерс, потврдио да је Америци важна „конструктивна” веза са Кином. Разговор се водио и о економској и трговинској сарадњи, као и контратероризму, међународном криминалу и обуздавању претње коју представља Северна Кореја. Пекинг обично чува леђа Пјонгјангу, али не безрезервно: након последњих тестова севернокорејских нуклеарних пројектила, који су на ноге дигли међународну заједницу, Кина је испунила своју претњу од прошле године и обуставила извоз жита свом штићенику, држави за коју се верује да тешко може опстати без тих испорука.