Дигитална лична карта српске баштине

Реч „бесконачно” можда најбоље описује природу и обим посла који чека Радослава Зеленовића и академика Александра Костића, двојицу копредседника Одбора за оснивање Аудиовизуелног архива и Центра за дигитализацију САНУ. Јер, не само да је у плану да се на једном месту дигитализује и похрани целокупно благо које се чува унутар наше академије, већ и да се умреже све значајне куће

знања, културе, уметности па и приватне збирке, чак и медији, чије је наслеђе од непроцењиве важности за наше друштво. На тај начин, оно што се у њима налази било би заувек заштићено од пропадања. Укратко, намера је да се направи својеврсна дигитална лична карта српске баштине. Управо стога, на наше питање о коликом броју артефаката, оквирно разговарамо није било могуће добити прецизан одговор. Зеленовић и Костић рекли су, малтене, углас: то је немерљиво.

Иако су до сада у неким областима већ предузети кораци за дигитализацију, они су најчешће рађени под различитим, а понекад и незадовољавајућим стандардима и нису усаглашени, објашњавају наши саговорници. Зато ће задатак овог центра бити да то регулише, уз још једну, можда и важнију обавезу: да се лоцира научна, културна и уметничка грађа која није дигитализована унутар институција у којима се налази и која је, самим тим, угрожена. Није претерано рећи да је и у том погледу ситуација у Србији алармантна.

– Разне видове документације, фотографије, слике, аудио и визуелне записе и све остале формате који чине нашу историју нагриза зуб времена. Дигитализација не решава проблем у потпуности, али утиче на то да све то буде доступно а да се, истовремено, смањи ниво његовог руинирања честим физичким коришћењем и продужи памћење о његовом постојању. Ми у овоме заиста каснимо за остатком света, транзиција нас је прилично оштетила. Што дуже чекамо та добра све више пропадају, а оно што једном нестане немогуће је вратити – истиче Зеленовић.

Како додаје академик Костић, у самој САНУ чува се велика заоставштина, изузетне културне вредности. Завршена је дигитализација четрдесет томова дипломатске преписке из периода од 1903. до 1914. године, седамдесет посто посла обављено је и што се тиче дигитализације „Новина сербских” (пројекат „Службеног гласника”, који би требало да буде завршен у сарадњи са САНУ), ускоро почиње рад на збирци од око осам хиљада фотографија које је иза себе, као сведочанство времена, оставио чувени Риста Марјановић, а које ће ради дигитализације бити привремено преузете од његове породице.

– Један од проблема јесте то што се у нашој земљи у многим случајевима не налазе сви примерци битних докумената, као што је то случај са „Новинама сербским”, које ћемо, морати да тражимо по Бечу и Будимпешти. Осим тога, од кључног значаја ће бити рад на метаподацима, тј. пратећим информацијама уз сваки дигитализовани садржај, на српском и на енглеском језику, како би се омогућиo најшири приступ и размена са институцијама ван наше земље. То је најзахтевнији посао, у многим случајевима и најтежи. На пример, намера је да се обради фото-документација Филозофског факултета у Београду, коју су у последњих седамдесет година стварали историчари уметности и археолози. У њој постоје снимци многих споменика који су у међувремену нестали и личности које више нису живе. Посебан задатак ће бити њихова индентификација – прецизирао је Костић.

Зеленовић и Костић се надају да ће шира јавност моћи први пут да урони у тајне Аудиовизуелног архива и дигиталног центра САНУ током наредне године, када се оконча уређење простора од око 500 квадрата, на два нивоа (уз једну салу са шездесетак места). Реч је згради у срцу града – на углу улица Кнез Михаилове и Вука Караџића. Планирано је да се ту нађу просторије за обављање процеса дигитализације, за стручњаке који ће ту радити, али и посебна одељења у којима ће сваки посетилац моћи електронским путем да приступи подацима.

– Из буџета за ову годину обезбеђено је довољно средстава за грађевинске и друге радове којима ће бити створени адекватни услови за несметан рад архива и центра. Током ове године требало би да почне и набавка опреме. Претпостављамо да ћемо и у наредној години добити новчану подршку и да ће посао тећи по плану – закључује Зеленовић.