Digitalna lična karta srpske baštine

Reč „beskonačno” možda najbolje opisuje prirodu i obim posla koji čeka Radoslava Zelenovića i akademika Aleksandra Kostića, dvojicu kopredsednika Odbora za osnivanje Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU. Jer, ne samo da je u planu da se na jednom mestu digitalizuje i pohrani celokupno blago koje se čuva unutar naše akademije, već i da se umreže sve značajne kuće

znanja, kulture, umetnosti pa i privatne zbirke, čak i mediji, čije je nasleđe od neprocenjive važnosti za naše društvo. Na taj način, ono što se u njima nalazi bilo bi zauvek zaštićeno od propadanja. Ukratko, namera je da se napravi svojevrsna digitalna lična karta srpske baštine. Upravo stoga, na naše pitanje o kolikom broju artefakata, okvirno razgovaramo nije bilo moguće dobiti precizan odgovor. Zelenović i Kostić rekli su, maltene, uglas: to je nemerljivo.

Iako su do sada u nekim oblastima već preduzeti koraci za digitalizaciju, oni su najčešće rađeni pod različitim, a ponekad i nezadovoljavajućim standardima i nisu usaglašeni, objašnjavaju naši sagovornici. Zato će zadatak ovog centra biti da to reguliše, uz još jednu, možda i važniju obavezu: da se locira naučna, kulturna i umetnička građa koja nije digitalizovana unutar institucija u kojima se nalazi i koja je, samim tim, ugrožena. Nije preterano reći da je i u tom pogledu situacija u Srbiji alarmantna.

– Razne vidove dokumentacije, fotografije, slike, audio i vizuelne zapise i sve ostale formate koji čine našu istoriju nagriza zub vremena. Digitalizacija ne rešava problem u potpunosti, ali utiče na to da sve to bude dostupno a da se, istovremeno, smanji nivo njegovog ruiniranja čestim fizičkim korišćenjem i produži pamćenje o njegovom postojanju. Mi u ovome zaista kasnimo za ostatkom sveta, tranzicija nas je prilično oštetila. Što duže čekamo ta dobra sve više propadaju, a ono što jednom nestane nemoguće je vratiti – ističe Zelenović.

Kako dodaje akademik Kostić, u samoj SANU čuva se velika zaostavština, izuzetne kulturne vrednosti. Završena je digitalizacija četrdeset tomova diplomatske prepiske iz perioda od 1903. do 1914. godine, sedamdeset posto posla obavljeno je i što se tiče digitalizacije „Novina serbskih” (projekat „Službenog glasnika”, koji bi trebalo da bude završen u saradnji sa SANU), uskoro počinje rad na zbirci od oko osam hiljada fotografija koje je iza sebe, kao svedočanstvo vremena, ostavio čuveni Rista Marjanović, a koje će radi digitalizacije biti privremeno preuzete od njegove porodice.

– Jedan od problema jeste to što se u našoj zemlji u mnogim slučajevima ne nalaze svi primerci bitnih dokumenata, kao što je to slučaj sa „Novinama serbskim”, koje ćemo, morati da tražimo po Beču i Budimpešti. Osim toga, od ključnog značaja će biti rad na metapodacima, tj. pratećim informacijama uz svaki digitalizovani sadržaj, na srpskom i na engleskom jeziku, kako bi se omogućio najširi pristup i razmena sa institucijama van naše zemlje. To je najzahtevniji posao, u mnogim slučajevima i najteži. Na primer, namera je da se obradi foto-dokumentacija Filozofskog fakulteta u Beogradu, koju su u poslednjih sedamdeset godina stvarali istoričari umetnosti i arheolozi. U njoj postoje snimci mnogih spomenika koji su u međuvremenu nestali i ličnosti koje više nisu žive. Poseban zadatak će biti njihova indentifikacija – precizirao je Kostić.

Zelenović i Kostić se nadaju da će šira javnost moći prvi put da uroni u tajne Audiovizuelnog arhiva i digitalnog centra SANU tokom naredne godine, kada se okonča uređenje prostora od oko 500 kvadrata, na dva nivoa (uz jednu salu sa šezdesetak mesta). Reč je zgradi u srcu grada – na uglu ulica Knez Mihailove i Vuka Karadžića. Planirano je da se tu nađu prostorije za obavljanje procesa digitalizacije, za stručnjake koji će tu raditi, ali i posebna odeljenja u kojima će svaki posetilac moći elektronskim putem da pristupi podacima.

– Iz budžeta za ovu godinu obezbeđeno je dovoljno sredstava za građevinske i druge radove kojima će biti stvoreni adekvatni uslovi za nesmetan rad arhiva i centra. Tokom ove godine trebalo bi da počne i nabavka opreme. Pretpostavljamo da ćemo i u narednoj godini dobiti novčanu podršku i da će posao teći po planu – zaključuje Zelenović.