Коме иду гласови несврстаних партија

После Саше Радуловића, и Ненад Чанак је стао на страну Бориса Тадића и Чедомира Јовановића да демократска опозиција треба да има једног кандидата на предстојећим председничким изборима. Лидер ДЈБ-а се придружио апелима ЛДП-а и СДС-а да се Саша Јанковић и Вук Јеремић договоре око тога ко ће од њих бити заједнички опозициони председнички кандидат. А председник Лиге социјалдемократа Војводине поручује да ће све учинити да Вучић не буде председник, јер сматра да то не би било добро за Србију, али ни здраво за демократију.

Судећи по резултатима прошлогодишњих избора, ове четири политичке опције имају више од десет одсто подршке у бирачком телу и аналитичари се не устручавају да прогнозирају коме би се ти гласови прелили уколико не дође до договора двојице кандидата – Јеремића и Јанковића, што је, према мишљењу Ђорђа Вуковића из Цесида, сасвим извесна опција.

У прилог најави да ће ДЈБ имати свог кандидата ако се Јанковић и Јеремић не договоре, Саша Радуловић изнео је и процену расположења у његовим редовима. Лидер тог покрета, наиме, казао је да 40 одсто гласача ДЈБ-а подржава Јанковића и још толико њих Јеремића. Уз ограду да није јасно да ли су те тврдње искуствено засноване, директор Агенције „Фактор плус” Владимир Пејић процењује да би то могло приближно да одговара чињеничном стању, али га не би зачудило да гласачко тело ДЈБ-а можда нешто више гравитира ка Јанковићу.

„Али, ни ДЈБ, ни СДС, ни ЛДП не располажу правом да кажу да су то ексклузивно њихови бирачи. Јер, то су сличне политичке опције, чије се бирачко тело од једних до других избора помало прелива. Стога, будући да није реч о чврстим гласовима, не може се у овом тренутку проценити да ли би у постојећим околностима од њих више профитирао Јанковић или Јеремић”, одговара Пејић на питање нашег листа коме би се прелили гласови ове четири опције.

У интервјуу за радио „Дојче веле” Ђорђе Вуковић је оценио да су мале шансе да српска опозиција изађе с једним кандидатом, а чак и да то успе, „он највероватније неће моћи да победи кандидата владајуће странке”. Као реметилачке факторе Вуковић је навео разнородност опозиције, сујету њених лидера и незаинтересованост страног фактора да је финансира као што је чинио 2000. године. Додатни проблем у случају Јанковића и Јеремића, према његовом мишљењу, јесте то што ни Јеремић ни Јанковић нису кандидати странака, па нема партијске мотивације која би грађане нагонила да из „апстиненције пређу у партиципацију”. Слично размишља и Срђан Богосављевић из „Ипсоса”, који за наш лист каже да је тешко активирати бираче чије странке не учествују на изборима. Управо зато, према његовом мишљењу, ако се Јанковић и Јеремић не договоре, можда неће само ДЈБ имати свог кандидата, већ још неке од преостале три „несврстане” партије.

Уколико, пак, до тога не дође, а обојица кандидата остану у трци, додаје он, тешко је дати и врло грубе процене о томе да ли би од „несврстаних” профитирао Јанковић или Јеремић.

„Тешко је говорити о томе. Примера ради, бирачко тело ДЈБ-а је младо и незадовољно, не само садашњом, већ и претходном влашћу. Можда би они баш зато пре могли да оду према Јанковићу, јер је нов, за разлику од Јеремића, који је био део те власти коју они опажају као негативну. Најзад, и ДЈБ је на тај став, који гласи ’доста је било’, добио толико гласова прошле године”, оцењује Богосављевић.

Уз ограду да је реч о врло грубим проценама, он додаје да би се и од гласача ЛСВ-а и ЛДП-а могло очекивати да буду ближи Јанковићу, док би највећи проблем да се определе имали бирачи СДС-а Бориса Тадића.

„С једне стране, они би могли да буду наклоњенији Јеремићу, мада је и он из ДС-а предвођеног Тадићем отишао после свађе, након које му је из те странке упућено доста ружних речи”, објашњава Богосављевић.

За ове четири партије додатни проблем, све и да нађу своје кандидате, биће то што су Јеремић и Јанковић увелико у трци, оцењује Пејић.

„С друге стране, будући да се Јанковић донекле везује за ДС, управо би та странка могла делимично да профитира”, закључује Пејић, сугеришући да би демократе могле да на дужи рок задрже гласаче ЛДП-а, СДС-а, ДЈБ-а и ЛСВ-а који се прелију у корист донедавног омбудсмана.