Седма ревизија програма са ММФ-ом тек у мају

Мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) предвођена Џејмсом Руфом распаковала је кофере у Београду, али овога пута детаљног распакивања јавних финансија неће бити. Уместо у очекивану седму контролу аранжмана из предострожности, који Србија има са Фондом, званичници из Вашингтона дошли су у техничку посету.

То значи да овога пута неће бити условљавања, нити постављања рокова и циљева које ће наша влада бити обавезна да испуни. Седма контрола аранжмана из предострожности заказана је за мај, дакле после председничких избора. Последњи пут у техничку посету, мисија ММФ-а дошла је пре тачно годину дана – у фебруару 2016. године. Мисија је тада била техничке природе, јер су Србији претходили ванредни парламентарни избори. Пракса ММФ-а пред изборе варира, али може да се догоди да се ревизијa одложи и да Фонд у контролу дође тек када се заврши изборни процес.

Међутим, овога пута избори нису разлог одлагања седме ревизије. Како сазнајемо, ММФ је због тога што се програм добро спроводи одлучио да у контроле од сада долази на шест, уместо на три месеца, као што је то до сада чинио. То практично значи да Србију до краја фебруара 2018. године, до када је трајање аранжмана орочено, чекају још две ревизије: у мају и новембру. Како сазнајемо, уочи новембарске контроле, званичници Фонда ће ипак доћи у Београд, али у још једну мисију техничке природе. Седма контрола програма очекује се у мају.

Србољуб Антић, некадашњи дугогодишњи представник Србије у ММФ-у, објашњава да Фонд има праксу да прореди посете и да то јесте добра вест.

– То је израз поверења и знак да Влада Србије испуњава оно што је обећала – каже Антић, коме се објективност не може оспорити.

Оно што је занимљиво је да је Антић, осим што је 11 година радио у ММФ, био и кандидат за председника Демократске странке (ДС) и министар финансија владе у сенци, коју је својевремено основао Бојан Пајтић.

Са друге стране, то не значи да од ове посете не треба ништа очекивати и да ће она бити само протоколарна. Оно што може да се чује је да је ММФ највише заинтересован за судбину предузећа у државном власништву. Проблем је, међутим, што ММФ нема механизме да прати како напредује реформа јавног сектора, јер нема експерте за структурне реформе. Оно што њих највише интересује је буџет, који је у солидној ситуацији, јер и дефицит и јавни дуг падају.

Фонд је, ипак, пронашао врло једноставан механизам преко кога ће на месечном нивоу пратити да ли се нешто мења у државним фирмама. Током претходних ревизија испоставило се као пракса да су у највећим проблемима оне државне фирме које ЕПС-у и „Србијагасу” дугују за енергенте. Због тога је ММФ као обавезу увео да ове две компаније на месечном нивоу објављују списак својих највећих дужника.

Јер, проблеми и настају тако што губиташи, који не плаћају комуналије, урушавају билансе ЕПС-а и „Србијагаса”, што на крају долази на наплату пореским обвезницима.

Србољуб Антић, са друге стране, такав начин праћења реформи јавних предузећа назива „малом иновацијом” и нe очекује велике резултате од таквог начина контроле.

– То је нека врста полурешења, јер Фонд нема експерте за јавна предузећа. Уосталом, ниједна власт није реформисала компаније у државном власништву па неће ни ова – каже Антић и додаје да у том сегменту, током овог програма, скоро да ништа нијe урађено.

Док су на фискалном плану резултати солидни. Ипак, наш саговорник сматра да су једним делом томе допринели и спољашњи фактори, односно то што су цене енергената падале и што екстерних инфлаторних притисака није било.

– Дефлација је оно што мучи Европу и регион, инфлације више нигде нема. Ти спољашњи фактори, укључујући и мере Европске централне банке (ЕЦБ), утицали су на макроекономску и финансијску стабилност – закључује Антић.

Како је саопштено из Владе Србије, шеф мисије Џејмс Руф похвалио је изузетне резултате постигнуте у 2016. у свим сегментима договорених реформи, а посебно у домену фискалне политике.

Руф је те похвале изрекао у разговору са српским премијером Александром Вучићем, који је захвалио Фонду на подршци и посвећености спровођењу реформи у Србији.

Руф је најавио да ће ММФ пружити експертску подршку Савету Владе Србије за раст бруто друштвеног производа.

Заједнички је констатовано да би циљ Србије требало да буде годишњи раст бруто друштвеног производа између четири и пет процената на годишњем нивоу, те су посебне теме састанка, које је покренуо премијер Вучић, биле мере за раст БДП у Србији у наредном периоду, преноси Танјуг.

Поред наведеног, теме су биле и реформа пореске политике и унапређење законодавства у смислу смањења оптерећења на зараде, реформа образовања, реформа стечајног законодавства, као и текуће стање у поступку реструктурирања државних предузећа „РТБ Бор”, „Петрохемија”, „Азотара”, МСК, где је констатован напредак у пословању поменутих компанија.