Сад и Кина у Трамповом мандату

У изборној кампањи Доналд Трамп је обећао да ће Америку поново учинити великом. У вези с тим треба рећи да су САД несумњиво у фази релативног економског заостајања, поготово у односу на Кину. Реч је о дугом процесу промене моћи економски најјачих земаља. Кина је на непојмљив начин искористила принципе дириговане и тржишне економије у условима отвореног глобалног тржишта. За релативно кратко време успела је да се са БДП (по паритету куповне моћи валута) изједначи са САД. САД свакако не могу благонаклоно да гледају на тај процес. Мада САД по многим параметрима надмашују Кину, ипак ће економски успон Кине – уколико се настави – релатизовати те предности САД. Због свог успона Кина је сада главни борац за принципе отвореног светског тржишта, као што су то биле Енглеска, а потом и САД у 19. и 20. веку.

Увођење царина за увоз из Кине, приговори Кини због манипулације њеном валутом, чарке у Јужном кинеском мору и око статуса Тајвана, приближавање САД Русији има за циљ не само да се задржи економски и стратешки положај САД, већ и да се Кина спотакне (кроз трку у наоружању) у свом развоју. За сада, Трампов план приближавања Русији има нејасну позадину. Да ли се ту ради само о ранијим Трамповим пословима и другим односима или је реч о стратешком приближавању како би САД осигурале леђа у случају оштрог сукоба с Кином? Уколико је реч о првом, може доћи до новог Вотергејта. А ако је реч о другом, треба истаћи да је ранија кратковида политика САД према Русији, па и Кини, принудила Кину и Русију на стратешко војно повезивање и сарадњу у енергетици. Десило се оно од чега су страховали Х. Кисинџер и З. Бжежински: односи између Русије и Кине бољи су од односа САД и Кине и САД и Русије.

Парадоксално је то што ће изборно обећање Д. Трампа о поправљању економског положаја средњих и сиромашних слојева кроз увођење царина на увоз из Кине и повлачење из ТПП и ТТИП споразума погоршати не само положај САД у глобалној трговини, већ и положај средњих и нижих слојева кроз повећање увозних трошкова за поједине робе широке потрошње. На пример, Трамп ће отворити десет радних места (преко рестрикције увоза из Кине, пенализовања „аутсорсинга”, јавних радова и сл.), али ће затворити, рецимо, дванаест (због реципрочних трговинских мера других земаља, те опште глобалне несигурности и сл.).

Треба истаћи да би спровођење Трампових обећања у односима с Кином највише пореметило глобалне економске и политичке процесе због важности кинеске економије за цео свет. Кина је у осетљивој фази развоја. Прелаз из модела заснованог на високим инвестицијама и штедњи на модел у коме потрошња чини основни фактор раста није увек лак и успешан. М. Вулф, из „Фајнаншел тајмса”, каже да је Кина „ушла у фазу нижих стопа раста, али и у различиту структуру раста“. Кина је основни генератор раста глобалне економије. Према грубим проценама, допринос ове велике земље глобалном расту (с обзиром на величину њеног БДП и стопу раста од 6,7 одсто) износи између 30–35 процената, док САД и ЕУ учествују свака са око 20 одсто. У глобалном извозу (2015) Кина учествује са 14,7 одсто, САД са 8,5, Немачка са осам процента. А у увозу САД учествују са 12,7, Кина са 10,3, Немачка са 6,4 одсто (2014). У извозу услуга САД су на првом месту (14 процената), Енглеска 6,8, Немачка 5,5 а Кина 4,6 одсто.

Увођење царина на увоз из Кине погодило би и саме САД. На известан начин економије САД и Кине су сијамски близанци. САД имају у Кини издашног купца њеног јавног дуга, а Кина у САД има сигурно уточиште за пласман вишка долара и капитала.

Осим бројних узрока релативног заостајања САД, треба истаћи и то да већ 70 година САД користе свој долар као резервну валуту. Оне су штампале и извозиле доларе, а заузврат увозиле јефтине производе, поготово из Кине, чиме су храниле домаћу потрошњу. Та привилегија има и друго лице. У условима отворености глобалне економије, те ултрабрзих техничко-технолошких иновација, на глобалном тржишту појавили су се моћни конкуренти као што су Кина, Јапан, Индија, Немачка… САД су сада, као што каже Л. Самерс, у озбиљној дилеми: да ли да буду отворене према глобалном тржишту (без царинских баријера према Кини и повлачења из ТПП и ТТИП) и да напредују заједно с другим земљама, уз евентуално релативно заостајање у поређењу са Кином, или да иду на увођење царинских баријера и трговинске ратове с другим земљама у којима ће сигурно изгубити, али где ће главни конкуренти изгубити више.

Тешко је рећи шта стоји иза Трампове политике или политике конзервативних кругова у САД. Иако можда није баш директан циљ, може се показати да ће резултат те политике бити контролисани хаос у коме ће САД, као најјача економска, политичка и војна сила, имати најмање економске губитке, што би за САД био релативан успех. Међутим, као што каже наш народ, батина увек има два краја; релативни успех САД у условима опште глобалне нестабилности довео би до огромног притиска на долар (и на бежање дугих валута у долар), што би угрозило виталне америчке интересе и конкурентску способност САД у глобалној економији.

Доктор економских наука