Можемо и без мора

„Никога у нашој земљи не би требало да обесхрабри чињеница што Србија не излази на море”, јер је како је премијер Александар Вучић изјавио на отварању овогодишњег сајма, „питање већег прилива од туризма питање боље услуге, објеката, инфраструктуре и тешког и напорног рада“.

Само?

 Домаћи туризам на неки начин јесте изашао из илегале последњих неколико година. Да бисмо заиста постали важна туристичка дестинација, морамо да завршимо још много посла на „терену“. Држава је успела да кроз пројекат субвенционисаног одмора и ваучере, анимира овдашње туристе да коначно почну да путују и по сопственој земљи. Али је и даље велики број оних који познају Ситонију као свој џеп, а никада нису крочили ни у једну, од толико чудесних пећина у Србији или су, уместо на мору, одмор породично провели на домаћој планини. На пример.

 Добра позиција, приступачност, близина Европе, природне лепоте само су неке од стратешких предности Србије као туристичке дестинације, међутим ниједан од тих адута неће користи много ако све то не буде упаковано у озбиљну понуду и никако испод стандарда на који су туристи са Запада навикли.

Према пројекцијама ресорног министарства ове године се очекује три милиона туриста и готово половина би требало да буду странци. Тако је било отприлике и прошле године, с тим што се половина пристиглих зауставила и остала у Београду. Логично, јер се наш главни град и наметнуо као престоница добре забаве која привлачи госте из иностранства и којих из године у годину има све више.

Али, Србија би могла да понуди и више. Јасно је то и надлежнима, због чега се већ током ове године најављује приватизација домаћих бања које би могле да буду добар извор прихода. За неколико њих већ постоје заинтересовани купци, међутим, да би се уопште ушло у овај поступак потребно је решити имовинско-правна питања, па тек онда радити на подизању квалитета услуге и стандарда. Да не говоримо о 300 термалних извора у Србији који су неискоришћени. Довољно је само погледати преко државне ограде, у Мађарску, рецимо да бисмо схватили како овакво природно богатство може да се уновчи.

У ресорном министарству кажу да нам промет од туризма годишње у просеку расте 10 одсто и јасно је да смо све атрактивнији гостима са Запада, који траже нове дестинације. Држава рачуна на то и намерава да побољша инфраструктуру и учини све како би се приходи од туризма само увећавали.

Како је премијер рекао, циљ је да се у наредних пет година од туризма узима две милијарде евра годишње. Мислио је вероватно само на девизни прилив, јер је он већ у прошлој години достигао 1,2 милијарде евра, док је укупан промет од туризма у Србији износио 2,4 милијарде евра. Тиме се не треба задовољити. Резултати могу да буду и бољи. Према подацима граничне полиције кроз Србију је у 2016. години прошло 25 милиона странаца. Од тог броја је 1,6 милиона пријавило боравак у Србији, што је тек нешто више од шест одсто.