Данас протести у више македонских градова

СКОПЉЕ - За данас су у више македонских градова најављени протести у организацији удружења „За заједничку Македонију. Протести ће, како преносе македонски медији, бити одржани у Скопљу, Прилепу, Битољу, Штипу и Кичеву. Организатори кажу да се протести одржавају с циљем очувања јединствене државе. 

На јучерашњем протесту у Скопљу најављено је да ће се грађани окупљати сваког дана с намером да онемогуће промену Устава. Ови протести прете да Македонију уведу у нову политичку кризу. 

У Македонији су, наиме, 11. децембра прошле године одржани ванредни парламентарни избори с циљем да земљу извуку из готово двоипогодишње политичке кризе.

Нови протести долазе након што је јуче захтев за добијање мандата за састав нове владе председнику Ђорђу Иванову предао председник опозиционе СДСМ Зоран Заев, а након што је уз подршку албанских партија ДУИ и Беса обезбедио 67 посланичких мандата у парламенту, шест више од неопходног броја.

Давање мандата за састав нове владе Заеву, од Иванова су тражили европски комесар Јоханес Хан и Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг.

У Скопље се ових дана очекује долазак шефице европске дипломатије Федерике Могерини, која 1. марта започиње четвородневну балканску турнеју током које ће, поред Македоније, боравити и у Албанији, Црној Гори, БиХ и Србији.

Иначе, мандат за састав нове владе први је добио лидер ВМРО-ДПМНЕ Никола Груевски, али су преговори те странке са традиционалним партнером ДУИ пропали јер је бивши премијер одбио да прихвати делове албанске платформе која, између осталог, предвиђа промену Устава и да албански језик буде равноправан са македонским.

Чини се да је Заев прихватио захтеве из платформе, коју су Албанци још у јануару усвојили уз подршку званичне Тиране, па се тај документ у Скопљу још назива „Тиранска платформа”.

Реч је о платформи коју су усвојиле три албанске партије ДУИ, покрета Беса и коалиције Алијанса за Албанце, а којом се, између осталог, тражи увођење албанског као службеног језика, решавање спора око имена Македонија, отварање дебате о застави, химни и грбу Македоније, као и равномерна заступљеност Албанаца у државним структурама.

Позива се и на усвајање резолуције о Собрању којом се, како се тврди, осуђује „геноцид над албанским народом у Македонији” у периоду 1912. до 1956. године, пренела је македонска телевизија Телма.

Платформа подразумева седам главних тачака, међу којима се истиче да Албанце треба сматрати конститутивним народом Македоније.

Захтева се и употреба албанског језика на свим државним нивоима, као и да у Уставу треба да стоји да су званични језици Македоније „македонски са својим ћириличним писмом и албански са својим алфабетом”.

Албанци захтевају и дебату о застави, химни и националним симболима, „тако да они одражавају мултиетничност друштва и ентичку једнакост”.

Такође, Албанци траже и стварање „интегрисаног граничног управљања” на границама са Косовом и Албанијом, што се може протумачити као покушај стварања „велике Албаније”.

Експерти су захтев за двојезичност окарактерисали као „небулозан и антиуставан предлог”, као и да је та платформа „озбиљан ударац на јединство Македоније, уништавање концепта цивилног друштва и рестаурацију националних позиција што доводи до бујања национализма”.

Питање „двојезичности” је окарактерисано и као први корак ка федерализацији и распарчавању државе, као и да Македонија никада не би могла да буде двонационална држава, пошто у њој живе и грађани других националности. (Танјуг)