Одговор Европе на руску „меку” моћ

После Велике Британије и Немачка ће помоћи балтичким земљама да се успостављањем медија на руском језику супротставе „систематским дезинформацијама” које, како кажу, у том региону емитују руски медији.

Одлука претходи овонедељној посети немачког министра спољних послова Зигмара Габријела Шведској и балтичким земљама. Посета, која укључује и обилазак немачких војника у Литванији који су преузели командовање НАТО трупама у тој земљи, а од почетка јануара су са новопридошлом војном техником стационирани у овим земљама као заштита од наводне руске војне инвазије, првобитно је била планирана за 20. фебруар, али је померена.

Немачки медији су приметили да је нови шеф дипломатије договарањем ове посете направио преседан, јер је до сада било уобичајено да прва посета истоку увек буде Варшави како би се истакао значај немачко-пољских односа. Ова промена у распореду могла би да одражава и промену спољнополитичких приоритета Немачке.

За разлику од претходног министра спољних послова Франка Валтера Штајнмајера, који се залагао за дипломатско решавање спорова са Москвом, неговао посредничку улогу Немачке у украјинској кризи и озбиљно се супротстављао „трупкању немачких војничких чизама на руској граници”, сматрајући да то неће довести ни до чега доброг – Зигмар Габријел има другачији став.

Портпарол министарства спољних послова Мартин Шефер је најавио у понедељак да ће Немачка са одговарајућим партнерима заправо наставити оно што је већ започела прошле године – супротстављање „лажним вестима”. Циљ иницијативе је да се на радио и телевизијским станицама на руском језику емитује програм који би био „привлачан становницима руског говорног подручја који живе у овим земљама”, а вести би се правиле „на другачији начин” него што то чине руска гласила.

Пошто су председничку изборну кампању у САД пратиле оптужбе демократа да се Русија хаковањем мејлова, утицајем на ФБИ и емитовањем докумената преко „Викиликса” умешала у изборе и помогла републиканцу Доналду Трампу да победи, и Немачка, коју у септембру чекају парламентарни избори, наставила је са истом стратегијом.

Почетком фебруара у Прагу је почео са емитовањем још један канал који подржавају САД. Радио слободна Европа / Радио Слобода и Глас Америке, чији је оснивач амерички Конгрес, покренули су канал 24/7 који ће Русији и суседним земљама (балтичке државе, Украјина и остале државе централне и источне Европе) понудити „алтернативу дезинформацијама”.

Одлуци о покретању још једног канала претходила је примедба директора Гласа Америке Џона Ленсинга да Русија улаже огромна средства како би подржала рад сопствених медија.

„Русија поседује читав конгломерат медија који имају изузетно добро финансирање. Погледајте само телевизију РТ у САД. Понекад се пропаганда малтене и не примети, иако она постоји”, рекао је он. Ленсинг је додао да Глас Америке годишње добија око 750 милиона долара и нагласио да се претпоставља да финансирање руских државних медија превазилази ту суму чак десет пута.

Институције ЕУ такође су донеле одлуку о формирању тела које би било задужено за супротстављање „руској пропаганди” и деловало превентивно „покривајући” изборе у Немачкој, Француској и Холандији. Агенција ЕУ Ист стратком у јануару је добила новац и оформљен је тим који ће радити на овом задатку. Радна група је формирана почетком 2015. године, а један од задатака је да на „лажне вести” реагују оповргавајући их.

На сајту ове агенције је наведено да је чини више од 400 стручњака, новинара, званичника, невладиних и тинк-тенк организација који из више од 30 земаља извештавају о дезинформишућим чланцима.

У новембру је Европски парламент изгласао резолуцију којом су руска и пропаганда Исламске државе оцењене као највеће претње по безбедност ЕУ.

Средином протеклог месеца је објављено да ће и шеф британске дипломатије Борис Џонсон издвојити 700 милиона фунти за формирање групе „меке моћи” која би подржала савезнике Велике Британије, попут Украјине и балтичких држава. У том тренутку је и британска краљица Елизабета Друга отворила Национални центар за сајбер-безбедност, који ће предводити британске напоре у борби против таласа сајбер-напада, првенствено од Русије.

Краљица је са својим мужем принцем Филипом и министрима, међу којима је и министар финансија Филип Хамонд, званично отворила лондонско чвориште овог центра. „Сајбер-напади које смо приметили све су учесталији, а при томе и озбиљнији и софистициранији”, изјавио је Хамонд на отварању. Центар је део владине стратегије представљене у новембру, која ће бити подржана са 2,4 милијарде евра, а циљ јој је супротстављање сајбер-претњама.

Џонсон је у децембру позвао Британце да преузму вођство у рушењу мита који је, како је рекао, доминантан у Русији и на Блиском истоку да је „сила увек у праву”.

Кремљ је тада одговорио на оптужбе западних политичара на рачун РТ и Спутњика, рекавши да је пријатно слушати о популарности руских медија, али да је апсолутно апсурдно рећи да они имају утицај на јавно мњење. „Поласкани смо што чујемо да су руски медији популарни. То је велики плус. И то је, вероватно, велика заслуга оних који воде уређивачку политику тих медија”, рекао је Песков новинарима, нагласивши да су медији тржиште и конкуренција.

„Ако наши медији у неким земљама, а видимо да их је све више, побеђују у тој конкуренцији, можемо и треба само да им аплаудирамо. Али рећи да наши медији негде покушавају да утичу на јавно мњење апсолутно је апсурдно”, рекао је Песков.