Odgovor Evrope na rusku „meku” moć

Posle Velike Britanije i Nemačka će pomoći baltičkim zemljama da se uspostavljanjem medija na ruskom jeziku suprotstave „sistematskim dezinformacijama” koje, kako kažu, u tom regionu emituju ruski mediji.

Odluka prethodi ovonedeljnoj poseti nemačkog ministra spoljnih poslova Zigmara Gabrijela Švedskoj i baltičkim zemljama. Poseta, koja uključuje i obilazak nemačkih vojnika u Litvaniji koji su preuzeli komandovanje NATO trupama u toj zemlji, a od početka januara su sa novopridošlom vojnom tehnikom stacionirani u ovim zemljama kao zaštita od navodne ruske vojne invazije, prvobitno je bila planirana za 20. februar, ali je pomerena.

Nemački mediji su primetili da je novi šef diplomatije dogovaranjem ove posete napravio presedan, jer je do sada bilo uobičajeno da prva poseta istoku uvek bude Varšavi kako bi se istakao značaj nemačko-poljskih odnosa. Ova promena u rasporedu mogla bi da odražava i promenu spoljnopolitičkih prioriteta Nemačke.

Za razliku od prethodnog ministra spoljnih poslova Franka Valtera Štajnmajera, koji se zalagao za diplomatsko rešavanje sporova sa Moskvom, negovao posredničku ulogu Nemačke u ukrajinskoj krizi i ozbiljno se suprotstavljao „trupkanju nemačkih vojničkih čizama na ruskoj granici”, smatrajući da to neće dovesti ni do čega dobrog – Zigmar Gabrijel ima drugačiji stav.

Portparol ministarstva spoljnih poslova Martin Šefer je najavio u ponedeljak da će Nemačka sa odgovarajućim partnerima zapravo nastaviti ono što je već započela prošle godine – suprotstavljanje „lažnim vestima”. Cilj inicijative je da se na radio i televizijskim stanicama na ruskom jeziku emituje program koji bi bio „privlačan stanovnicima ruskog govornog područja koji žive u ovim zemljama”, a vesti bi se pravile „na drugačiji način” nego što to čine ruska glasila.

Pošto su predsedničku izbornu kampanju u SAD pratile optužbe demokrata da se Rusija hakovanjem mejlova, uticajem na FBI i emitovanjem dokumenata preko „Vikiliksa” umešala u izbore i pomogla republikancu Donaldu Trampu da pobedi, i Nemačka, koju u septembru čekaju parlamentarni izbori, nastavila je sa istom strategijom.

Početkom februara u Pragu je počeo sa emitovanjem još jedan kanal koji podržavaju SAD. Radio slobodna Evropa / Radio Sloboda i Glas Amerike, čiji je osnivač američki Kongres, pokrenuli su kanal 24/7 koji će Rusiji i susednim zemljama (baltičke države, Ukrajina i ostale države centralne i istočne Evrope) ponuditi „alternativu dezinformacijama”.

Odluci o pokretanju još jednog kanala prethodila je primedba direktora Glasa Amerike Džona Lensinga da Rusija ulaže ogromna sredstva kako bi podržala rad sopstvenih medija.

„Rusija poseduje čitav konglomerat medija koji imaju izuzetno dobro finansiranje. Pogledajte samo televiziju RT u SAD. Ponekad se propaganda maltene i ne primeti, iako ona postoji”, rekao je on. Lensing je dodao da Glas Amerike godišnje dobija oko 750 miliona dolara i naglasio da se pretpostavlja da finansiranje ruskih državnih medija prevazilazi tu sumu čak deset puta.

Institucije EU takođe su donele odluku o formiranju tela koje bi bilo zaduženo za suprotstavljanje „ruskoj propagandi” i delovalo preventivno „pokrivajući” izbore u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji. Agencija EU Ist stratkom u januaru je dobila novac i oformljen je tim koji će raditi na ovom zadatku. Radna grupa je formirana početkom 2015. godine, a jedan od zadataka je da na „lažne vesti” reaguju opovrgavajući ih.

Na sajtu ove agencije je navedeno da je čini više od 400 stručnjaka, novinara, zvaničnika, nevladinih i tink-tenk organizacija koji iz više od 30 zemalja izveštavaju o dezinformišućim člancima.

U novembru je Evropski parlament izglasao rezoluciju kojom su ruska i propaganda Islamske države ocenjene kao najveće pretnje po bezbednost EU.

Sredinom proteklog meseca je objavljeno da će i šef britanske diplomatije Boris Džonson izdvojiti 700 miliona funti za formiranje grupe „meke moći” koja bi podržala saveznike Velike Britanije, poput Ukrajine i baltičkih država. U tom trenutku je i britanska kraljica Elizabeta Druga otvorila Nacionalni centar za sajber-bezbednost, koji će predvoditi britanske napore u borbi protiv talasa sajber-napada, prvenstveno od Rusije.

Kraljica je sa svojim mužem princem Filipom i ministrima, među kojima je i ministar finansija Filip Hamond, zvanično otvorila londonsko čvorište ovog centra. „Sajber-napadi koje smo primetili sve su učestaliji, a pri tome i ozbiljniji i sofisticiraniji”, izjavio je Hamond na otvaranju. Centar je deo vladine strategije predstavljene u novembru, koja će biti podržana sa 2,4 milijarde evra, a cilj joj je suprotstavljanje sajber-pretnjama.

Džonson je u decembru pozvao Britance da preuzmu vođstvo u rušenju mita koji je, kako je rekao, dominantan u Rusiji i na Bliskom istoku da je „sila uvek u pravu”.

Kremlj je tada odgovorio na optužbe zapadnih političara na račun RT i Sputnjika, rekavši da je prijatno slušati o popularnosti ruskih medija, ali da je apsolutno apsurdno reći da oni imaju uticaj na javno mnjenje. „Polaskani smo što čujemo da su ruski mediji popularni. To je veliki plus. I to je, verovatno, velika zasluga onih koji vode uređivačku politiku tih medija”, rekao je Peskov novinarima, naglasivši da su mediji tržište i konkurencija.

„Ako naši mediji u nekim zemljama, a vidimo da ih je sve više, pobeđuju u toj konkurenciji, možemo i treba samo da im aplaudiramo. Ali reći da naši mediji negde pokušavaju da utiču na javno mnjenje apsolutno je apsurdno”, rekao je Peskov.