Српски одговор на ревизију

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Покушај сложног одговора српских партија на неуставан потез бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића – приликом подношења ванинституционалног захтева у име државе за ревизију пресуде БиХ против Србије – остао је нејасан, а у неким случајевима и контрадикторан услед збуњујућег упадања српских политичких представника у реч самима себи.      

Уколико се изузме то да је српске партије можда затекло неочекивано брзо писмо из суда у Хагу и претпоставка да им оно иде наруку, приметно је да су партије из Савеза за промене у први мах најавиле „тихи бојкот” рада органа БиХ, од чега, судећи по новим ставовима, вероватно неће бити ништа.     

Уверењу да ће уследити „тихи бојкот” погодовале су изјаве лидера из Савеза за промене, попут оних које је давао Вукота Говедарица, председник СДС-а, рекавши да ће Савет министара БиХ „убудуће радити у техничком мандату”.  

Министри у Савету министара БиХ из реда СДС-а експресно су разводњавали те најаве порукама како „СДС није странка блокада” па су контрирали партијским лидерима, да би прексиноћ сви посланици у Скупштини РС из реда Савеза за промене били суздржани приликом гласања за усвојене закључке у којима се од српских представника у институцијама БиХ, између осталог, захтева да „онемогуће доношење било каквих одлука” све док се „не реше витална питања за РС”.  

Ширење тематике са неуставног захтева за ревизију пресуде на „сва питања” у Савезу за промене виде као потврду да СНСД-у „није ни стало до ревизије пресуде”, док у Додиковом СНСД-у неспремност партија из Савеза да „довољно чврсто” одговоре тумаче као „подаништво Сарајеву”. 

Бранећи став супротан првобитним најавама у Савезу за промене објашњавају како желе остати доследни дејтонским принципима па неће да буду попут Изетбеговића „они који руше Устав БиХ” и да „кризу из Сарајева селе у РС”.

Звучало је аргументовано и то што су образлагали да то неће радити у тренуцима када је очигледно да су неуставне намере Изетбеговића разголићене и пред појединим страним представницима, али и ради апела из Београда да се стриктно води рачуна о поштовању Устава. 

Иако се воле хвалити тиме да Српска предњаче у спровођењу европских директива, власти у РС су, као и обично, позивале српске партије у органима БиХ на што оштрију одмазду, тражећи тврд одговор – али тамо где нису у власти, што би подразумевало и блокаду европског пута, чиме је настављено са праксом да се српске партије у органима БиХ гурају у сукоб са бошњачким партнерима како би доказивале патриотизам.   

Упркос „потреби српског јединства”, на које су се оба блока здушно позивала, остало је поприлично нејасно какав ће одговор уследити у органима БиХ, не само у погледу ревизије пресуде, за коју све више информација указује да би могла „пасти на првом кораку” већ и ради Изетбеговићевог покушаја да се у неким случајевима делује ванинституционално. То би, како примећује председавајући Председништва БиХ Младен Иванић, могло да остави дугорочне последице. У закључцима Скупштине РС захтева се оштрија одмазда српских партија које би за све одлуке требало да се консултују са Бањалуком, али они нису у формалноправном смислу потпуно обавезујући за оне који су у власти у органима БиХ, што су вероватно имали на уму и они који су их изгласали, тражећи сукоб на нивоу у ком нису у власти. Док, с друге стране, они који су део власти у органима БиХ и који би политички требало да се равнају са Бањалуком сем што дају опречне поруке у покушају да се представе као партије са чврстим ставом, а истовремено и довољно конструктивне, посебно су се избламирали најављујући ипак свој останак у власти у органима БиХ – где су делегирани искључиво у име РС и најпре ради њене заштите, аргументујући како ће убудуће бранити и бити посвећени „искључиво одбрани интереса Српске”.