Брегзит протерује мини-морис у ЕУ

Мистер Бин ових дана неизмерно тугује у Лондону и не може га утешити ни загрљај омиљеног плишаног медведића. Стрепи да би ускоро могао, судећи по ономе што је прочитао у штампи, остати без другог најбољег другара, мини-мориса. На посао се неће возити како је планирао, минијем на електрични погон јер прети опасност да он ускоро више неће бити британски бренд.  

По писању немачког листа „Ханделсблат”, које су пренели и британски медији изазвавши несаницу не само Бину већ многима у аутомобилској индустрији, а пре свега радницима у овом производном погону, брегзит би могао „протерати” овај аутомобил из Оксфорда у Немачку, а могуће је и Холандију.

Наиме, БМВ, власник овог британског бренда у минуле 22 године, озбиљно размишља да производњу нове електричне верзије премести у фабрике у Лајпцигу и Регензбургу из Оксфорда где су, изузев две серије, стварани ови аутомобили.

Ако мини извезу из Британије то ће бити велики ударац ондашњој влади и аутомобилској индустрији, пре свега јер, како њихов министар за предузетништво и енергетику Грег Карл истиче, производња електричних возила и технологија на батеријски погон треба да постане срце британске индустријске стратегије. И то у тренутку када излази из јединственог европског тржишта и тек треба да издејствује сопствене трговинске аранжмане.

БМВ у Британији упошљава 8.000 људи, заузимајући по продаји високо четврто место на тржишту. Пре две године је направљено више од 200.000 ових модела, чинећи 12 одсто удела у аутомобилској производњи земље.

Колико је произвођачима аутомобила на Острву, попут БМВ-а, важно европско тржиште говори податак да је од три милиона мини аутомобила, произведених последњих 15 година, више од два милиона извезено и то махом у ЕУ.

Али, иако шокантна, ова вест није ништа што се није очекивало или наслућивало. Штавише, о разорним последицама брегзита и бојазни да ће потом озбиљне компаније редом напуштати Острво и прелазити у континентални део Европе, прогнозирала је лично британска премијерка Тереза Меј.

Она је банкарима, тада у улози министарке унутрашњих послова у влади Дејвида Камерона, иза затворених врата говорила о погубном утицају по домаћу економију услед евентуалног напуштања европског тржишта. Нешто касније, као брегзитовски шеф владе, одлучила је да земљи ускрати предности слободног протока робе, добара и услуга зарад контроле граница.

Можда јој бирачи праштају то што на власти игнорише сопствена упозорења, али не и представници крупног капитала. БМВ је био једна од фирми која је пре прошлогодишњег референдума говорила да је останак у ЕУ изузетно важан за пословање британских компанија због слободног кретања готових производа и квалификованих радника унутар блока.

А сада им се на путу нашао лежећи полицајац, како су то, преведено нашим речником, сликовито рекли у „Џенерал моторсу” када су брегзит назвали „испупчењем на путу које успорава кретање аутомобила”, тачније, њихове пословне напоре.  

Иначе, прво таласање у аутомобилској индустрији дошло је управо из намере америчког „Џенерал моторса” да „Опел” своју европску испоставу која укључује и британску фабрику аутомобила „Воксол” прода француском „Пежоу”. Неизвесна „Воксолова” судбина додатно је мотивисала БМВ да мини-морису дода гас и превезе се у ЕУ.

Али не намеравају само они да нагазе и иза себе оставе Уједињено Краљевство сада када је јасно да напушта Европску унију. Извесно је да ћемо тек пратити ко ће, од тренутка када британска премијерка Тереза Меј активира члан 50 Лисабонског споразума, пожелети да исплови из острвске луке.

Шкоти увелико припремају амбијент за расписивање референдума о напуштању вишевековног савезништва зарад останка у ЕУ, пре свега јер је Мејова одлучила да иступи из јединственог тржишта. Како се нижу упозорења налик овима која стижу из Шкотске и аутомобилске индустрије, у Британији би у тренутку када и званично напусте унију могли остати само краљица и Биг Бен.

И руководство „Нисана” је у јануару, пре него је премијерка изложила брегзитовски план, упозорило да ће улагања његове компаније у Британији бити изнова размотрена ако влада донесе одлуке које не одговарају њиховом пословању. Ако и БМВ одлучи да не производи у Оксфорду, можда ће и неки Британци морати да емигрирају у потрази за послом.