Биткоин први пут вреднији од унце злата

Криптовалута биткоин први пут је по вредности премашила злато. Ове седмице се продавала за 1.268 долара (унца злата за 1.233), што је највиша вредност од 2009. године, када је почела да се генерише. Велико колебање вредности једна је од особина најпопуларније дигиталне валуте. Почетком 2013. биткоин је достигао 1.100 долара, да би у једном тренутку 2015. пао на само 230. Прошле године је најбоље прошао од свих валута централних банака, увећавши вредност 125 одсто.

Александар Матановић, сувласник домаћег сајта за трговину биткоинима, каже да је појачана потражња у Кини чест разлог раста цене, али да то овог пута није случај и да је раст пре повезан са ишчекивањем одлуке америчке комисије за хартије од вредности, која би, у случају да буде позитивна, омогућила институцијалним инвеститорима да улажу у биткоин уз одговарајућу правну заштиту коју тренутно немају.

– Одређени број људи очекује да би неколико крупних играча уложило новац у биткоин и да би му то подигло цену. Ипак, процене стручњака су да нису баш велике шансе да одлука буде позитивна – каже Матановић, који је завршио мастер студије из области дигиталних валута.

Биткоин и друге криптовалуте добијају се у тзв. процесу рударења на рачунарима са јаким процесорима, укљученим у решавање компликованих математичких задатака. „Рудари” за награду добијају одговарајући део новостворених биткоина. Други начин да се дође до њих је куповина.

У Србији нису популарни као у развијеним земљама, али нису непознаница. Обим трансакција на сајту ecd.rs је три милиона динара месечно, а на три аутомата – два у Београду и један у Новом Саду – 300.000 динара месечно и благо расте.

Матановић наглашава да је раније више људи продавало, док се сада повећава број оних који купују.

– Мој утисак је да већина људи гледа на то као на инвестицију јер верују да ће вредност биткоина као ограниченог ресурса расти. Алгоритмом је одређен максимум од 21 милион биткоина. Сада их има око 16 милиона и цео процес ће се завршити 2140. године, а највећи део наредних од 10 до 15 година. Постоје и они који биткоинима плаћају онлајн сервисе и купују робу. Много тога се може плаћати онлајн – каже саговорник „Политике” и додаје да, када је реч о „рударењу”, код нас више људи „рудари” друге криптовалуте јер је за биткоине потребна озбиљна инвестиција у специјалну опрему.

Свака машина која „ископава” биткоин и обрађује трансакцију чини део мреже. То значи да централни ауторитет не може да се поиграва монетарном политиком и да изазове колапс, што чини део његове привлачности. Чињеница је да нигде није потпуно правно регулисан, већ само за појединачне случајеве.

– Није ништа ново да регулаторни оквир касни за технологијом. Проблем је што није лако спровести регулативу јер је биткоин потпуно децентрализован. „Пејпал” лако можете забранити, али иза биткоина не стоји ниједна институција ни појединац и немате коме да наредите да га, на пример, затвори за Србију. Могуће је донекле регулисати пословање са биткоином за фирме, али не и за појединце – каже Матановић.

Он сматра да је пренадувана прича да је то валута криминалаца и да се знатно мање користи с оне стране закона од класичних валута. Као лошу страну, осим осцилација вредности, истиче то што је потребно солидно предзнање да би се користио.

– Ако урадите све што је до вас да се заштитите, не можете изгубити биткоине, али већина људи то не зна и дешава се да их лако изгубе. У том случају их никако не можете повратити, као ни кеш – наглашава наш саговорник.

Виртуелни новчаник

Биткоини се чувају у дигиталном новчанику на хард-диску компјутера или у онлајн сервису. Уместо банковног рачуна власник региструје биткоин адресу – низ од 27 до 34 слова и броја. То је заправо виртуелно поштанско сандуче с ког се биткоини шаљу или примају. Пошто нема регистра адреса, људи на овај начин остају анонимни. За обављање трансакције потребан је, поред адресе, и приватни кључ који само власник зна. То је нешто као приватно вођен банковни рачун, а ако подаци нестану, нестају и биткоини из дигиталног новчаника.