Србија мора да поштује пресуде суда у Стразбуру

Више од недавно објављење информације да је Европски суд за људска права у Стразбуру уважио представку Добросава Гаврића, правоснажно осуђеног на 35 година затвора због убиства Жељка Ражнатовића Аркана и наложио да му се, када дође у Србију, понови суђење, зачудио је податак надлежних да ова одлука није обавезујућа за Србију, па чак и да таква пресуда уопште није донета.

Иако су обе стране у поступку изнеле своје „правно тумачење”, питање које је остало без одговора је да ли постоје одлуке Европског суда о које наша земља може да се оглуши и да за то не сноси никакве последице. У писаним одговорима који су достављени нашем листу, Државно правобранилаштво, решило је све дилеме: Република Србија је у обавези да се повинује правоснажној пресуди Европског суда за људска права у сваком предмету у коме је странка.

– Ово се, пре свега односи на пресуде Европског суда у којима је утврђено постојање повреде права или слобода гарантованих Европском конвенцијом. Са тим у вези, указујемо да поменута конвенција не познаје „необавезујуће пресуде” – наводи правобранилаштво.

Сви који се занимају за одлуке Европског суда, могу поприлично лако да се упознају са њима. Јер, осим што се пресуде Европског суда достављају странкама у поступку, оне се јавно објављују на сајту суда, а по преводу на српски језик и у „Службеном гласнику”, а њихово извршење надгледа Комитет министара којем се пресуда, такође, доставља.

Осим прописаних формалних елемената, у пресудама овог суда одређује се и рок у коме Србија има обавезу да плати накнаду у случају да је она одређена.

– Поступак извршења пресуда и одлука Европског суда подразумева, како исплату износа који су досуђени на име накнаде нематеријалне и материјалне штете због утврђених повреда Европске конвенције, тако и спровођење мера које су пресудом наложене, а које ће убудуће спречити повреде Европске конвенције. Извршење пресуде овог суда, подразумева и обавезу Србије да, достављањем акционих извештаја и акционих планова, најкасније у року од шест месеци од правоснажности пресуде, обавести Комитет министара о мерама које је предузела, а у циљу извршења пресуде – наводе у правобранилаштву.

Према подацима овог државног органа, Европски суд је у односу на Србију до сада донео укупно 153 пресуде. Само у прошлој години, донета је 21 пресуда против наше земље: у 19 је утврдио повреду права гарантованих Европском конвенцијом, док је у две пресуде утврдио да их нема. Осим пресуда, суд у Стразбуру је донео и 36 одлука. У десет је, према подацима достављеним из правобранилаштва, утврдио повреду права гарантованих Конвенцијом и досудио накнаду штете, док је у 26 предмета донео одлуку да се представке прогласе недопуштеним.

У Државном правобранилаштву наводе и да су током 2016. године извршене исплате свих пресуда и одлука из 2014. и 2015. године, које нису биле исплаћене.

– Пресуде и одлуке, у делу који се односи на исплате материјалне и нематеријалне штету у току 2016. године, извршене су на време и у року – објашњавају надлежни.

У случају да Србија не испуни на време обавезе из пресуда и одлука (у просеку тај рок износи три месеца) плаћа камату која је једнака најнижој каматној стопи Европске централне банке.

Да обавезе исплате материјалне и нематеријалне штете, наша земља испуњава на време потврђују и у Комитету правника за људска права (Јуком) али наводе да одређени проблеми ипак постоје.

– Пресуде Европског суда за људска права против Србије морамо посматрати кроз две призме. Једна је новчано давање, односно накнада штете грађанима чија су људска права угрожена, а друго је измена прописа – примене која је и довела до кршења права. Исплата накнаде за државу у овом тренутку не представља већи проблем, тако да тај део пресуда Европског суда она испуњава, по нашим информацијама у потпуности. Другу страну пресуда против наше државе представљају системска питања и она се не решавају. Тако се избегава и одлаже усвајање закона које је наложено пресудама суда у Стразбуру. Пре свега мислим на Закон о несталим бебама, на који чекамо од 2013. године, што је признаћете, предуго. Ту је и непоступање по пресудама којима се налаже уређивање питања пореза и доприноса запосленима у друштвеним предузећима, потом пензије које су наши грађани остварили на Косову и Метохији у ранијем периоду и слично, што свакако представља даље кршење права наших грађана и на шта нас редовно подсећа и Комитет министара Савета Европе – каже за „Политику” Милан Антонијевић, директор Јукома.

Шта садржи пресуда

Пресуда Европског суда садржи формалне елементе, и то састав одбора или већа које је донело пресуду, датум доношења пресуде, имена странака и заступника, опис спроведеног поступка, опис чињеница случаја, опис поднесака странака и њихових аргумената, разлоге који се тичу наводно повређеног права, образложење правних питања и оцену суда о постојању повреде праве, изреку и одлуку о трошковима. Уколико је неки судија, издвојио своје мишљење и оно представља саставни део пресуде.

Такође, уколико је пресудом утврђена повреда права или слобода гарантованих Европском конвенцијом и суд одлучи и о правичној накнади, онда таква пресуда може да садржи и одлуку о накнади нематеријалне или материјалне штете.