Опасност вреба и оне који пале ватру

Последњих дана ватрогасци-спасиоци су због пожара на пољима дневно имали између 30 и 60 интервенција. Како би у сваком тренутку били спремни да изађу на терен, морали су да ангажују и људе који су имали слободан дан.

– Највише интервенција имали смо 22. фебруара, чак 68. Тог дана тешко је повређен и наш колега Слободан Котур. Он је у вечерњим сатима, крећући се по неприступачном терену и кроз густи дим, пао са литице високе десетак метара и тешко се повредио. И даље се налази у болници због вишеструких прелома и очекује га компликован опоравак – истиче Раде Милошевић, начелник Управе за ванредне ситуације у Београду, и напомиње да су пожари на отвореном изузетно опасни и за оне који их пале, али и за оне који се нађу у њиховој близини.

– Дешава се да се пламен због ветра прошири и на простор од неколико хектара, угрози објекте који се налазе уз поља, али и оне који запале ватру, јер је реч углавном о старијим људима који не могу да реагују на време и изађу из димом обавијене њиве. Прошле године је чак забележен и један смртни случај – објашњава Милошевић и каже да се диму налазе велике концентрације угљен-диоксида и угљен-моноксида, гасова опасних по људско здравље и живот.

Осим на њивама, густ дим прави проблеме и на саобраћајницама.

– Ватра на пољима где се спаљују биљни остаци није јака, али ствара густ дим. То може направити проблем возачима који одједанпут са прегледног коловоза уђу у „црн облак” услед чега могу да изгубе контролу над аутомобилом – прича Милошевић.

Пожари на њивама представљају велику опасност и наносе материјалну штету и ватрогасцима.

– Наша камиони су пуни воде и опреме и тешко могу да се крећу по влажним пољским путевима и њивама. Неретко се десе оштећења на гумама, трапу, али и да се камиони заглаве у блату, па морамо да ангажујемо додатна возила да их извучемо – каже Милошевић.

Због тога ватрогасци поново апелују на суграђане да не пале стрњику.

– Паљење остатака на њивама кажњиво је законом. Прекршајна казна за физичка лица која пале стрњику, траву и биљне остатке на њивама је 10.000 динара, а за правна лица од 300.000 до милион динара. Осим тога, за време таквих интервенција наше екипе морају да се ангажују на више места, а ми морамо бити спремни и за остале интервенције у граду. Како би предупредили ову врсту пожара, а очекујемо да ће и их и у наредних месец дана, све док не почне сетва, бити доста, појачаће се рад надлежних органа који ће обилазити пољане и њиве у престоници – напомиње Милошевић.