Сатанизација

Још једно монструозно убиство у Новим Бановцима у коме су искасапљени и обезглављени једно дете и један младић, шокирало је Србију. После недавног масакра који је у једном селу починио други психопата побивши девет људи, овај нови злочин поново је покренуо бројна питања, а пре свега оно о томе како су нам закони слаби и како људи – темпиране бомбе слободно шетају свуда око нас.

Међутим, чини се да је извештавање медија о овим злочинима, феномен по себи. Наиме, овакве трагедије неретко се користе за обрачуне сасвим друге врсте. У једним новинама је , онако успут, објављено да је кољач из Нових Бановаца, осим што је био наркоман и члан сатанистичке секте, "био пријатељ Чеде Јовановића". Управо тај детаљ само је још један каменчић у мозаику наше јавне сцене – он говори о сатанистичкој природи наших медија, која добија невероватне размере.

Борба против политичких противника овде се вазда сматрала пољем невиђених могућности, пољем у коме је све дозвољено. У време када су медији постали бичеви у рукама политичких странака, "сва средства" подразумевала су паљбу из арсенала личних ствари – људи (политичари) су били јавно срамоћени зато што немају децу – људи без деце у тренутку јаких националних страсти били су представљени као губитници или као опасни ликови зато што немају шта да "жртвују" за своје политичке идеје! Били су извргнути руглу и зато што воле мачке – јер волети мачке представља нешто болесно и настрано, шта ли?! Новине су им се смејале зато што су дебели или стари. Или зато што су жене, а жене је најлакше вређати тако што им се напише да су бабе, и томе слично.

Ипак, овакав случај индиректног мрачног маркетинга, овакве околишне, а тиме и морбидније оптужбе, још нисмо имали. Можемо волети Чеду Јовановића, или се спорити са његовим политичким ставовима, критиковати његове јавне наступе, једноставно – бити на другој страни, али ако имамо мозга и зрнце поштења – онда морамо да видимо да овај "детаљ" говори о пређеној црти. Довођење једног монструозног убице у везу са Чедом Јовановићем, зато што је, убица, био први комшија човека код кога је Чеда долазио у госте, готово да има обрисе сатанизма. Јер, тако се имплицира, по систему – с ким си такав си, да је, некако, и лидер ЛДП, симболички у вези са наркоманима, сатанистима и убицама мале деце. Некоме се то учинило као згодна веза.

Кад је грозно, нека буде још грозније – домаћи медији показују властити вампиризам – као да је мало ужаса и крви, раскомаданих тела – треба додати зачин који ће распаметити читаоце. Тај детаљ је овога пута био – успутно помињање Чеде Јовановића у овој морбидној причи, јер се то некоме учинило политички запаљиво. Порука је јасна – немојте гласати за Чеду јер се он дружи са људима који се, комшијски, друже са убицама!

То се зове сатанизација – олако помињање једног политичара само зато што је био радо виђен гост у Новим Бановцима , а представља морбидну причу о нашој јавној сцени. На њој све постаје предмет , али и средство, политичке борбе.

Злоупотреба трагедија у политичке сврхе, међутим, вазда се испостављала као маркетиншки ефекат који доноси брзе резултате. Тога смо се нагледали. Али се и враћала као бумеранг онима који су са њом највише рачунали. www.mirjanabm.com