Херцеговачки енергетски гигант

Требиње – Четрдесет година је значајан век и за човека али и за брану. Увек морамо имати на уму да не знамо колико брана може трајати, зато је морамо пазити, контролисати и стално надзирати како бисмо јој продужили век, рекао је осамдесетједногодишњи професор у пензији Огњен Јокановић поводом обележавања четрдесет година рада једне од највећих хидроцентрала на Балкану, бране Гранчарево код Требиња.  

Времешни, али витални грађевинац присетио се како је као тридесетогодишњи инжењер запослен у сарајевском Енергоинвесту 1957. године, као главни конструктор, добио задатак да пројектује брану код Требиња, а да до тада ниједну брану није ни видео. Али , како каже , био је велики изазов бити део тима домаћих стручњака који су се прихватили овог великог подухвата, у време када није било рачунара и модерних технологија, већ се радило само на основу знања из литературе и властитог искуства и инвентивности.

Хидроелектрана Требиње 1, свечано пуштена у рад 1968. године, централни је објекат хидроенергетског система на Требишњици, који је заједно са Ђердапом и Бајином Баштом био један од кључних енергетских система бивше Југославије. Брану високу 123 метра градило је две хиљаде шесто радника и хиљаду инжењера и других стручњака. Због потапања земљишта узводно од бране, шездесетих година прошлог века, пресељено је хиљаду шесто мештана села уз Требишњицу, а на нове локалитете премештени су и културно-историјски споменици: Арсланагића мост и манастири Косијерево и Добрићево. Велики подухвати са собом носе и ризик, па је приликом градње бране Гранчарево животе изгубило седам радника.

 Енергетичари су израчунали да је до сада на овој брани произведено 15 милијарди и 126 милиона киловат-часова електричне енергије, а да цели систем на Требишњици производи једну четвртину струје у Републици Српској. Прва и друга фаза градње система су одавно завршене, а тек предстоји трећа фаза, такозвани Горњи хоризонти, односно градња мањих брана изнад нивоа Билећког језера.

– Ми желимо да до завршетка те треће фазе дође што пре. Недавно смо имали и ревизију техничке документације за Горње хоризонте, јер хоћемо да покажемо колико је све то оправдано и технички изводљиво. Ми у то не сумњамо, али пошто постоје одређени приговори из Федерације БиХ да би градња Горњих хоризоната могла угрозити еколошку равнотежу на овом подручју, желимо да научним приступом докажемо да таквих проблема неће бити – каже Марко Митровић, директор Хидроелектрана на Требишњици и подсећа да је кроз програме „Пауер” Светске банке до сада ревитализован и модернизован већи део постројења хидрелектрана на Требишњици. Очекује се да ће до 2012. модернизација бити у потпуности завршена.