Hercegovački energetski gigant

Trebinje – Četrdeset godina je značajan vek i za čoveka ali i za branu. Uvek moramo imati na umu da ne znamo koliko brana može trajati, zato je moramo paziti, kontrolisati i stalno nadzirati kako bismo joj produžili vek, rekao je osamdesetjednogodišnji profesor u penziji Ognjen Jokanović povodom obeležavanja četrdeset godina rada jedne od najvećih hidrocentrala na Balkanu, brane Grančarevo kod Trebinja.  

Vremešni, ali vitalni građevinac prisetio se kako je kao tridesetogodišnji inženjer zaposlen u sarajevskom Energoinvestu 1957. godine, kao glavni konstruktor, dobio zadatak da projektuje branu kod Trebinja, a da do tada nijednu branu nije ni video. Ali , kako kaže , bio je veliki izazov biti deo tima domaćih stručnjaka koji su se prihvatili ovog velikog poduhvata, u vreme kada nije bilo računara i modernih tehnologija, već se radilo samo na osnovu znanja iz literature i vlastitog iskustva i inventivnosti.

Hidroelektrana Trebinje 1, svečano puštena u rad 1968. godine, centralni je objekat hidroenergetskog sistema na Trebišnjici, koji je zajedno sa Đerdapom i Bajinom Baštom bio jedan od ključnih energetskih sistema bivše Jugoslavije. Branu visoku 123 metra gradilo je dve hiljade šesto radnika i hiljadu inženjera i drugih stručnjaka. Zbog potapanja zemljišta uzvodno od brane, šezdesetih godina prošlog veka, preseljeno je hiljadu šesto meštana sela uz Trebišnjicu, a na nove lokalitete premešteni su i kulturno-istorijski spomenici: Arslanagića most i manastiri Kosijerevo i Dobrićevo. Veliki poduhvati sa sobom nose i rizik, pa je prilikom gradnje brane Grančarevo živote izgubilo sedam radnika.

 Energetičari su izračunali da je do sada na ovoj brani proizvedeno 15 milijardi i 126 miliona kilovat-časova električne energije, a da celi sistem na Trebišnjici proizvodi jednu četvrtinu struje u Republici Srpskoj. Prva i druga faza gradnje sistema su odavno završene, a tek predstoji treća faza, takozvani Gornji horizonti, odnosno gradnja manjih brana iznad nivoa Bilećkog jezera.

– Mi želimo da do završetka te treće faze dođe što pre. Nedavno smo imali i reviziju tehničke dokumentacije za Gornje horizonte, jer hoćemo da pokažemo koliko je sve to opravdano i tehnički izvodljivo. Mi u to ne sumnjamo, ali pošto postoje određeni prigovori iz Federacije BiH da bi gradnja Gornjih horizonata mogla ugroziti ekološku ravnotežu na ovom području, želimo da naučnim pristupom dokažemo da takvih problema neće biti – kaže Marko Mitrović, direktor Hidroelektrana na Trebišnjici i podseća da je kroz programe „Pauer” Svetske banke do sada revitalizovan i modernizovan veći deo postrojenja hidrelektrana na Trebišnjici. Očekuje se da će do 2012. modernizacija biti u potpunosti završena.