Немце љути што их Ердоган пореди са нацистима

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – То што је турски председник Реџеп Тајип Ердоган отказивање два скупа у Немачкој на којима је о турском референдуму требало да говоре турски министри упоредио са „нацистичком праксом” мало је рећи да је разљутило Берлин.

У првим реакцијама безмало сви немачки званичници су такво поређење назвали „апсолутно неприхватљивим”, између осталог и због чињенице да је колико прексиноћ у Келну турски министар привреде несметано говорио, заговарајући међу турском дијаспором да на референдуму гласа „за” уставне промене које ће омогућити да свa власт у Турској буде у рукама председника Ердогана.

Дипломатски односи Берлина и Анкаре су се затегли када је ухапшен и за тероризам оптужен немачко-турски новинар Дениз Јуџел због свог критички настројеног извештавања према Ердогановој власти. Потом су скупове у градовима Гагенауу и Келну, на којима је требало да говоре турски министри, отказале локалне власти, које су то правдале безбедносним, техничким, али и бирократским разлозима, будући да су организатори те скупове углавном пријављивали као приватне или локалног карактера. Док је немачка јавност већински за забрану тога да турски званичници воде политичку кампању у Немачкој, турски министри су осули паљбу по Берлину, при чему је министар правде Бекир Боздаг отказивање скупа назвао „чистом фашистичком праксом”.

Ни телефонски разговор немачке канцеларке Ангеле Меркел и турског премијера Биналија Јилдирима није спречио Ердогана да не затегне ситуацију додатно.

„Ваша пракса се не разликује од нацистичке. Мислио сам да је Немачка давно одустала од те праксе, али смо погрешили”, рекао је Ердоган, припретивши да ће, ако му немачке власти не дозволе да дође у Немачку и држи говор, „подићи цео свет на ноге”.

То је поново подигло тензије, иако је прексиноћ турски министар економије Нихат Зејбекџи несметано говорио на скупу у Келну, где је захвалио на гостопримству, рекавши да је у „земљи која је наш пријатељ”.

Поређење са нацистичком ером најближи канцеларкин сарадник Петер Алтмајер је оценио као „апсолутно неприхватљиво”. Он је, гостујући у јутарњем програму на првом каналу немачког јавног сервиса АРД, рекао да „што се тиче владавине права, толеранције и слобода, Немачка се не може надмашити”, а да су они у сталном контакту са Анкаром и да све чине да и тамо разумеју целокупан проблем.

„У принципу, изборне кампање турских министара не би требало да буду забрањене, али то мора да буде чињено по праву и закону. Оне (кампање) морају да буду регистроване и верификоване”, рекао је Алтмајер.

И немачки министар правде Хајко Мас је оценио Ердоганове изјаве као „неприхватљиве”, али и „апсурдне и злонамерне”, при чему се у емисији на АРД-у упитао да ли би Немачка уопште требало да реагује на такве изјаве.

„Увођење забране уласка (Ердогану) не би ништа побољшало. Он жели да нас провоцира, а ми морамо да пазимо да не допустимо себи да нас испровоцира”, рекао Мас, додајући да се не залаже за општу забрану свим турским министрима да имају јавне наступе у Немачкој.

С друге стране, председник Спољнополитичког одбора Бундестага Норберт Ретген се јасно противи томе да турски политичари у Немачкој воде кампању за гласове око милион и по житеља Немачке са правом гласа у Турској. Овај демохришћански политичар ипак каже да би забрана уласка била погрешна, али да Берлин мора јасно да стави до знања Турској да такво понашање није пожељно.

Потпредседница демохришћана Меркелове Јулија Клекнер је истакла да је Ердоган „реаговао као пркосно дете којем не иде како оно хоће”.

„Поређење са нацистима је само нова виша тачка његовог нестрпљења. То је једноставно нечувено”, рекла је она за таблоид „Билд”, захтевајући од њега извињење. „Прави државник не говори тако.”

Док опозициона Левица захтева да се немачки војници повуку из турске базе Инџирлик а Турској одузму средства која добија из претприступних фондова ЕУ, шеф посланичког клуба демохришћана Фолкер Кадуер истиче како не види ко би могао да убеди Ердогана да више не погоршава ситуацију.

„Незамисливо је и неприхватљиво да се председник једне државе чланице НАТО-а овако изражава о другој чланици. И, изнад свега, у питању је држава која има сопствене проблеме са владавином права”, рекао је Каудер, осуђујући при томе и то што је Ердоган утамниченог новинара Јуџела назвао шпијуном. „Апсолутно је невероватно да један председник, а да то нико из суда или тужилаштва није установио, оптужи једну особу за шпијунажу.”

Осим Ердогана, и турски медији су се потрудили да пореде савремене Немце са нацистима, па је тако у једном листу објављена фотомонтажа Меркелове са брчићима какве је имао нацистички фирер, уз речи „Хајл Хитлер”. Сличне фото-монтаже и поређења су се појављивала раније и у грчкој и пољској штампи, али је заиста скоро без преседана да се то нашло у реторици неког шефа државе. Додуше, једини лидер неке европске државе који се у скорије време поиграо оваквим за Немце болним поређењима јесте мађарски премијер Виктор Орбан, када је у једном радио-интервјуу 2013. политику Меркелове упоредио са нацистичком окупацијом Мађарске 1944. године.

Упркос бурним реакцијама на Ердоганову изјаву, канцеларкин портпарол Шрефен Зајберт је у њено име настојао да умири ситуацију.

„Поређења са нацистима су увек апсурдна и неприкладна, јер воде само ка једном – тривијализацији злочина над човечношћу које су починили нацисти”, рекао је он, додавши да би обе земље требало да се „сете посебног значења наших блиских односа и да превладају хладне главе”.