Nemce ljuti što ih Erdogan poredi sa nacistima

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – To što je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan otkazivanje dva skupa u Nemačkoj na kojima je o turskom referendumu trebalo da govore turski ministri uporedio sa „nacističkom praksom” malo je reći da je razljutilo Berlin.

U prvim reakcijama bezmalo svi nemački zvaničnici su takvo poređenje nazvali „apsolutno neprihvatljivim”, između ostalog i zbog činjenice da je koliko preksinoć u Kelnu turski ministar privrede nesmetano govorio, zagovarajući među turskom dijasporom da na referendumu glasa „za” ustavne promene koje će omogućiti da sva vlast u Turskoj bude u rukama predsednika Erdogana.

Diplomatski odnosi Berlina i Ankare su se zategli kada je uhapšen i za terorizam optužen nemačko-turski novinar Deniz Judžel zbog svog kritički nastrojenog izveštavanja prema Erdoganovoj vlasti. Potom su skupove u gradovima Gagenauu i Kelnu, na kojima je trebalo da govore turski ministri, otkazale lokalne vlasti, koje su to pravdale bezbednosnim, tehničkim, ali i birokratskim razlozima, budući da su organizatori te skupove uglavnom prijavljivali kao privatne ili lokalnog karaktera. Dok je nemačka javnost većinski za zabranu toga da turski zvaničnici vode političku kampanju u Nemačkoj, turski ministri su osuli paljbu po Berlinu, pri čemu je ministar pravde Bekir Bozdag otkazivanje skupa nazvao „čistom fašističkom praksom”.

Ni telefonski razgovor nemačke kancelarke Angele Merkel i turskog premijera Binalija Jildirima nije sprečio Erdogana da ne zategne situaciju dodatno.

„Vaša praksa se ne razlikuje od nacističke. Mislio sam da je Nemačka davno odustala od te prakse, ali smo pogrešili”, rekao je Erdogan, pripretivši da će, ako mu nemačke vlasti ne dozvole da dođe u Nemačku i drži govor, „podići ceo svet na noge”.

To je ponovo podiglo tenzije, iako je preksinoć turski ministar ekonomije Nihat Zejbekdži nesmetano govorio na skupu u Kelnu, gde je zahvalio na gostoprimstvu, rekavši da je u „zemlji koja je naš prijatelj”.

Poređenje sa nacističkom erom najbliži kancelarkin saradnik Peter Altmajer je ocenio kao „apsolutno neprihvatljivo”. On je, gostujući u jutarnjem programu na prvom kanalu nemačkog javnog servisa ARD, rekao da „što se tiče vladavine prava, tolerancije i sloboda, Nemačka se ne može nadmašiti”, a da su oni u stalnom kontaktu sa Ankarom i da sve čine da i tamo razumeju celokupan problem.

„U principu, izborne kampanje turskih ministara ne bi trebalo da budu zabranjene, ali to mora da bude činjeno po pravu i zakonu. One (kampanje) moraju da budu registrovane i verifikovane”, rekao je Altmajer.

I nemački ministar pravde Hajko Mas je ocenio Erdoganove izjave kao „neprihvatljive”, ali i „apsurdne i zlonamerne”, pri čemu se u emisiji na ARD-u upitao da li bi Nemačka uopšte trebalo da reaguje na takve izjave.

„Uvođenje zabrane ulaska (Erdoganu) ne bi ništa poboljšalo. On želi da nas provocira, a mi moramo da pazimo da ne dopustimo sebi da nas isprovocira”, rekao Mas, dodajući da se ne zalaže za opštu zabranu svim turskim ministrima da imaju javne nastupe u Nemačkoj.

S druge strane, predsednik Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga Norbert Retgen se jasno protivi tome da turski političari u Nemačkoj vode kampanju za glasove oko milion i po žitelja Nemačke sa pravom glasa u Turskoj. Ovaj demohrišćanski političar ipak kaže da bi zabrana ulaska bila pogrešna, ali da Berlin mora jasno da stavi do znanja Turskoj da takvo ponašanje nije poželjno.

Potpredsednica demohrišćana Merkelove Julija Klekner je istakla da je Erdogan „reagovao kao prkosno dete kojem ne ide kako ono hoće”.

„Poređenje sa nacistima je samo nova viša tačka njegovog nestrpljenja. To je jednostavno nečuveno”, rekla je ona za tabloid „Bild”, zahtevajući od njega izvinjenje. „Pravi državnik ne govori tako.”

Dok opoziciona Levica zahteva da se nemački vojnici povuku iz turske baze Indžirlik a Turskoj oduzmu sredstva koja dobija iz pretpristupnih fondova EU, šef poslaničkog kluba demohrišćana Folker Kaduer ističe kako ne vidi ko bi mogao da ubedi Erdogana da više ne pogoršava situaciju.

„Nezamislivo je i neprihvatljivo da se predsednik jedne države članice NATO-a ovako izražava o drugoj članici. I, iznad svega, u pitanju je država koja ima sopstvene probleme sa vladavinom prava”, rekao je Kauder, osuđujući pri tome i to što je Erdogan utamničenog novinara Judžela nazvao špijunom. „Apsolutno je neverovatno da jedan predsednik, a da to niko iz suda ili tužilaštva nije ustanovio, optuži jednu osobu za špijunažu.”

Osim Erdogana, i turski mediji su se potrudili da porede savremene Nemce sa nacistima, pa je tako u jednom listu objavljena fotomontaža Merkelove sa brčićima kakve je imao nacistički firer, uz reči „Hajl Hitler”. Slične foto-montaže i poređenja su se pojavljivala ranije i u grčkoj i poljskoj štampi, ali je zaista skoro bez presedana da se to našlo u retorici nekog šefa države. Doduše, jedini lider neke evropske države koji se u skorije vreme poigrao ovakvim za Nemce bolnim poređenjima jeste mađarski premijer Viktor Orban, kada je u jednom radio-intervjuu 2013. politiku Merkelove uporedio sa nacističkom okupacijom Mađarske 1944. godine.

Uprkos burnim reakcijama na Erdoganovu izjavu, kancelarkin portparol Šrefen Zajbert je u njeno ime nastojao da umiri situaciju.

„Poređenja sa nacistima su uvek apsurdna i neprikladna, jer vode samo ka jednom – trivijalizaciji zločina nad čovečnošću koje su počinili nacisti”, rekao je on, dodavši da bi obe zemlje trebalo da se „sete posebnog značenja naših bliskih odnosa i da prevladaju hladne glave”.