Електронски рецепти уместо папирних

Пацијенти у Србији ће већ крајем маја или почетком јуна прописане лекове моћи да подижу у апотеци без папирног рецепта. Ова новина биће могућа захваљујући увођењу електронског рецепта, па ће вишечасовно чекање испред ординације у дому здравља како би се од лекара добио рецепт – постати прошлост.

Увођење електронских рецепата ће посебно бити значајно за хроничне болеснике који свакога месеца губе драгоцено време да би добили неопходне лекове. Они ће убудуће добити рецепте за шестомесечну терапију.

Пацијенти ће најпре одлазити код изабраних лекара који ће им прописати терапију и електронски је уписати у компјутер, каже Мирослав Певац, из Министарства здравља, а затим ће ићи у неку од 3.000 апотека, било државних било приватних, са којима РФЗО има потписане уговоре, како би подигли лекове. Уместо папирног рецепта, пацијент ће фармацеуту у апотеци само дати здравствену картицу. На екрану компјутера апотекар ће видети рецепте који су на располагању за подизање лека. У случају да се болеснику погорша здравствено стање, он ће увек моћи да оде код свог лекара ради корекције терапије.

– Хронични болесници ће добити шест рецепата за један лек за шест наредних месеци и сваки ће имати датум доспећа. Новим системом рада имаћемо тачне податке који лекар издаје колико рецепата, што ће бити добро и за анализе. Струка ће после тих анализа моћи да каже да ли се лекови превише прописују и да ли кљукамо људе њима и кад не треба. Чињеница је да један лекар у просеку дневно пропише 60 рецепата. Има случајева и да је лекар прописао 142 у току дана, као и да је један пацијент добио 15 рецепата одједном. Мислимо да је то заиста много – нагласио је Певац.

Осим добробити за пацијенте и лекаре, захваљујући електронском рецепту доста ће уштедети и држава јер се неће куповати папири и тонери за штампаче. Певац каже да ће се само на томе годишње штедети око два милиона евра.

Анализа Дома здравља „Стари град” показује да је увођење електронског рецепта за здравствени систем важно, јер су лекари преоптерећени пацијентима који долазе само због прописивања терапије.

– Од 200 до 300 пацијената месечно код сваког изабраног лекара долази само због рецепата. Лекари ће моћи да се посвете пацијентима а не куцкању рецепата, односно напокон ће моћи да се баве својим послом на прави начин – сматра др Весна Јањушевић, директорка ДЗ „Стари град”.

Да се доста одмакло у припремама апотека које ће примењивати у својим објектима електронски рецепт, потврђује Јасминка Бјелетић, директорка Апотека „Београд”, која наглашава да је потребно да се направи јединствена база података која ће умрежити Републички фонд за здравствено осигурање, Министарство здравља, здравствене установе и апотеке.

– Добиће се на брзини издавања лекова и већој сигурности, неће бити ненаплативих рецепата, а Министарство здравља моћи ће са РФЗО-ом да прати потрошњу лекова. На основу тога јасније ће се планирати набавка медикамената и планирању залиха – додаје Бјелетићева.

Захваљујући бољем прегледу ситуације око тога шта се прописује, тачно ће се знати и који су лекови дефицитарни и где постоји проблем, каже Татјана Жунић, руководилац Центра за информације о лековима Апотека „Београд”. Листу медикамената који тренутно недостају ова установа сваког четвртка објави на свом сајту.

Годишње се у Србији испише око 60 милиона рецепата, који се чувају у архивама око пет година. То значи да се у сваком тренутку чува око 300 милиона рецепата.