Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Битка за пензионерске гласове

Ко год да буде изабран за председника неће моћи да испуни обећање о укидању закона о смањењу пензија, јер по Уставу то није у опису посла шефа државе
Битка за пензионерске гласове
Вук Јеремић у Удружењу пензионера Стари град (Фото Фонет/Александар Левајковић)

Мање од месец дана дели пензионере од бољег живота – ако је судити по обећањима председничких кандидата. Ко год да победи, у њиховим новчаницима биће више новца, разликује се само начин на који ће то бити обезбеђено. Пензионери, ипак, не би требало унапред да потроше све те паре, будући да председник, ко год да то постане и колико год  желео, ово обећање не може да испуни. Није у његовој надлежности.

Шта може председник, устав је јасно дефинисао, па озбиљни кандидати за ту функцију сигурно знају да председник не може никога да запосли, осим оних у свом кабинету, да не може да одлучује о висини плате и пензија, нити хоће ли земља у Европску унију или Евроазијски савез.

Међутим, од наших кандидата ипак слушамо обећања која никакве везе немају са оним што председник може. Гласови се не добијају обећањем неког одликовања, што би реално могло да буде испуњено, али повећање пензија већ привлачи пажњу у земљи у којој има 1,7 милиона пензионера, који углавном врло тешко живе, и могло би да донесе које глас више.

Вук Јеремић је неко ко сасвим сигурно зна овлашћења председника, ако ни због чега другог, а оно зато што је био саветник бившег председника Бориса Тадића. Јеремић је, међутим, најављујући кандидатуру, половином јануара обећао: „Укинућу закон о смањењу пензија, то ће бити мој први корак као председника Србије.” Како, није објаснио, али је наставио да обећава. Тако је у разговору с пензионерима обећао да ће „закон о смањењу пензија ставити ван снаге”, сметнувши с ума да каже како.

Саша Јанковић, донедавни заштитник грађана, био је много опрезнији од Јеремића, па је као председнички кандидат у разговору с пензионерима рекао да им треба вратити достојанство, да су они свој радни век одужили и да би ово требало да буде период када уживају у резултатима рада. Јанковић није објашњавао како се ово може претворити у реалност, баш као што ни Бошко Обрадовић, лидер Двери, није рекао како ће „вратити отете пензије”.

Пензионери којих у Србији има 1,7 милиона су врло дисциплиновани  када је у питању излазак на биралишта и зато су веома важно бирачко тело за сваког кандидата

Лидер напредњака и премијер Александар Вучић свакога дана понавља да није хтео да повећава пензије уочи избора, да неће да се додворава бирачима, да то никада није чинио и наглашава: „Увек смо плате и пензије повећавали после избора, из реалних извора, тако ће бити и сада.”

Поред тога, Вучић се и у овој кампањи захваљује пензионерима што су разумели своју државу и што су поднели највећи терет, баш као што то ради од тренутка када је део пензија смањен. И он, наравно, зна да, као председник, не може да повећава пензије, али наступа као премијер и, као неко, чија странка има већину у Скупштини Србије. Онај ко има већину у парламенту и ко је на челу странке, без обзира на то да ли је премијер или председник, има сасвим другачију тежину. То показује и наша недавна прошлост.

Председник по уставу проглашава законе које доноси Народна скупштина Србије. Може да врати неки закон на поновно гласање, али мора да га прогласи уколико га парламент поново изгласа.

Баш у време кад је Јеремић саветовао Бориса Тадића, Тадић је парламенту, у време прве владе Војислава Коштунице, где је Демократска странка била у опозицији, вратио закон о раду, али је морао да га потпише кад је поново изгласан. Председник, по уставу, предлаже парламенту кандидата за председника владе, поставља и опозива амбасадоре на предлог владе, обавља друге послове одређене уставом, командује Војском Србије и поставља, унапређује и разрешава официре. Дакле, председник, по уставу, има ограничене надлежности, у шта се могао уверити Борис Тадић и Томислав Николић.

Шта је рупа у буџету и могући банкрот државе у поређењу с победом на изборима, а пензионери су сигурна карта, па је потегнута и у овој кампањи. Владимир Пејић, директор агенције „Фактор плус” каже да никада није рађено посебно истраживање о гласању пензионера, али да се укрштањем података види да су они врло дисциплиновани и да излазе на изборе и зато су веома важно бирачко тело за свакога: „Бирачким телом се данас, да тако кажем, управља не само лепим жељама већ и страхом, а код пензионера је страх врло присутан – брину за егзистенцију, здравље и за било какву неизвесност. Неко ко је у стању да ублажи њихове страхове и да унесе било коју дозу извесности, колико је она могућа у тим годинама, добија њихове симпатије. Истраживања показују и да су пензионери много више патриотски настројени.”

Пејић каже и да сама истраживања нису показала да су пензионери наклоњенији власти, али додаје да су чињенице током последњих 30 година то показале. „Власт, ко год да је чини, јесте та која гарантује пензије”, каже Пејић.

Он потом истиче: „Опозиционим кандидатима тешко је да обећају нешто што би преокренуло пензионере. Они могу да кажу да ће повећати пензије, али не смеју много да се залећу, јер знају да то није могуће.”

Коментари33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pseudoanalitičar
Boško se u umnom smislu kreće ka dečijem uzrastu što je možda novoiskreiran smer jednog nepravilnog rasta.Pre nego što se rodio stvorio je velika dela a ostaće nedorastao bar u rezonima.Profesor književnosti morao bi da zna ko u osnovi obrazuje i vaspitava decu a oni su u nekoj funkciji dogradnje.Vaše"DEMOKRATSKE"kreacije opredmetile su prvobitnu akumulaciju kapitala a zbog tih kreacija i posledica mladi odlaze iz zemlje.Pretendenti na vlast zloupotrebljavaju osiromašene penzionere koji se hvatajuć i se za slamku nade upravo zbog nezaposlenih članova porodice u većem delu kako i sami tvrdite opredeljuju na lažnu nadu. A ko je od kandidata imun na nerealna obećanja.
Логика, логика, логика!
Значи, ауторко овог текста, једном донесен назаконит закон треба да, упропашћавајући животе милиона људи, вечито траје! (Каква логика!)
inženjer Tugomir, penzioner
Поручујем ауторки текста да ће, Мој председник, свакако званично, покренути поступак да се неуставни закон о отимању пензија укине или ће одузети мандат председнику владе који крши Устав републике Србије. О њеном председнику знамо.
profesor književnosti
Uz sve poštovnje prema penzionerima, koji su svoje penzije pošteno zaradili, da bi sebi omogućili spokojnu starost, a ne da bi živeli u neprestanom strahu, a mnogi i na rubi egzistencij, ne mogu a da primetim da su upravo penzioneri najviše podržavali svaku vlast, naročito diktatorsku. U tom smislu, za njihove glasove se n treba boriti", zna se otprilike za kogaa že većina njih glasati, treba pridobiti mladu decu, maturante, studente, mlade naučnike i umetnike koji svoju budućnost ne vide u zemlji u kojoj su rođeni. Dokle ćemo više da se mazohistički odnosima prema sopstvenoj prošlosti i budućnosti, po uzoru na čuvene srpske poslovice "veži konja gde ti gazda kaže", "neže grom u koprive" i tome slično. Nisu ljudi koprive, a gazdu valjda sami biramo.
profesor književnosti
Poštovani gospodine doktore, potpuno podržavam vaš komentar, ali ipak se nadam da ćete se barem delimično složiti sa mnom da su tzv.penzioneri većinom podržavali vlast. Ali "penzioner" nije zanimanje, nego socijalni status, te tako zaista takođe smatram da je vaša "tipologija" penzionera veoma lucidna i tačna. Penzioner je i profesor Univerziteta, i operska pevačica, i poštar, i ko god je imao sreće da doživi penziju, ali moj kometar je pre svega bio upućen onima koji bestidno manipulišu ljudima koji nemaju snage ili smelosti da im se suprotstave. Vi očigledno imate.
stari doktor medicinskih nauka
@profesor književnosti. Уз сво поштовање, јер сам имао три сјајна гимназијска професора (два песника и једног теоретичара књижевности), делимично грешите. Пензионери се деле у три групе: 1. десперадоси са малим пензијама због ниских квалификација или малог радног стажа, то је гласачка машина сваке власти, која лако наседа на обећања, а хтела би уравниловку путем социјализације појма "пензионер", 2. образовани, већином факултетски (професори, лекари, инжењери...), које је АВ опљачкао, увредио и понизио, и 3. привилегована група (полиција, партијски директори и функционери, официри) којима су пензије надуване разним бенефицијама током радног односа. Прва и трећа су уз власт, средња (вероватно негде око 500.000) увек против. Зар мислите да ће они који су опљачкани бити такви мазохисти да дају глас ономе који их је, пре свега, увредио и понизио, а поред тога и опљачкао да би могао тим новцем да намирује своје бојовнике? Нема логике, зато немојте генералисати, већ "испеци па реци").
Sasa Trajkovic
Ako pogledate demografsku sliku Srbije videcete da smo zemlja starih ljudi, dok mladi napustaju Srbiju sirom Srbije nicu privatni staracki domovi jos ako i znate matematiku računica je jednostavna, dakle ne samo da biraju već objektivno i mogu da odluče ove izbore.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.