Битка за пензионерске гласове

Мање од месец дана дели пензионере од бољег живота – ако је судити по обећањима председничких кандидата. Ко год да победи, у њиховим новчаницима биће више новца, разликује се само начин на који ће то бити обезбеђено. Пензионери, ипак, не би требало унапред да потроше све те паре, будући да председник, ко год да то постане и колико год  желео, ово обећање не може да испуни. Није у његовој надлежности.

Шта може председник, устав је јасно дефинисао, па озбиљни кандидати за ту функцију сигурно знају да председник не може никога да запосли, осим оних у свом кабинету, да не може да одлучује о висини плате и пензија, нити хоће ли земља у Европску унију или Евроазијски савез.

Међутим, од наших кандидата ипак слушамо обећања која никакве везе немају са оним што председник може. Гласови се не добијају обећањем неког одликовања, што би реално могло да буде испуњено, али повећање пензија већ привлачи пажњу у земљи у којој има 1,7 милиона пензионера, који углавном врло тешко живе, и могло би да донесе које глас више.

Вук Јеремић је неко ко сасвим сигурно зна овлашћења председника, ако ни због чега другог, а оно зато што је био саветник бившег председника Бориса Тадића. Јеремић је, међутим, најављујући кандидатуру, половином јануара обећао: „Укинућу закон о смањењу пензија, то ће бити мој први корак као председника Србије.” Како, није објаснио, али је наставио да обећава. Тако је у разговору с пензионерима обећао да ће „закон о смањењу пензија ставити ван снаге”, сметнувши с ума да каже како.

Саша Јанковић, донедавни заштитник грађана, био је много опрезнији од Јеремића, па је као председнички кандидат у разговору с пензионерима рекао да им треба вратити достојанство, да су они свој радни век одужили и да би ово требало да буде период када уживају у резултатима рада. Јанковић није објашњавао како се ово може претворити у реалност, баш као што ни Бошко Обрадовић, лидер Двери, није рекао како ће „вратити отете пензије”.

Лидер напредњака и премијер Александар Вучић свакога дана понавља да није хтео да повећава пензије уочи избора, да неће да се додворава бирачима, да то никада није чинио и наглашава: „Увек смо плате и пензије повећавали после избора, из реалних извора, тако ће бити и сада.”

Поред тога, Вучић се и у овој кампањи захваљује пензионерима што су разумели своју државу и што су поднели највећи терет, баш као што то ради од тренутка када је део пензија смањен. И он, наравно, зна да, као председник, не може да повећава пензије, али наступа као премијер и, као неко, чија странка има већину у Скупштини Србије. Онај ко има већину у парламенту и ко је на челу странке, без обзира на то да ли је премијер или председник, има сасвим другачију тежину. То показује и наша недавна прошлост.

Председник по уставу проглашава законе које доноси Народна скупштина Србије. Може да врати неки закон на поновно гласање, али мора да га прогласи уколико га парламент поново изгласа.

Баш у време кад је Јеремић саветовао Бориса Тадића, Тадић је парламенту, у време прве владе Војислава Коштунице, где је Демократска странка била у опозицији, вратио закон о раду, али је морао да га потпише кад је поново изгласан. Председник, по уставу, предлаже парламенту кандидата за председника владе, поставља и опозива амбасадоре на предлог владе, обавља друге послове одређене уставом, командује Војском Србије и поставља, унапређује и разрешава официре. Дакле, председник, по уставу, има ограничене надлежности, у шта се могао уверити Борис Тадић и Томислав Николић.

Шта је рупа у буџету и могући банкрот државе у поређењу с победом на изборима, а пензионери су сигурна карта, па је потегнута и у овој кампањи. Владимир Пејић, директор агенције „Фактор плус” каже да никада није рађено посебно истраживање о гласању пензионера, али да се укрштањем података види да су они врло дисциплиновани и да излазе на изборе и зато су веома важно бирачко тело за свакога: „Бирачким телом се данас, да тако кажем, управља не само лепим жељама већ и страхом, а код пензионера је страх врло присутан – брину за егзистенцију, здравље и за било какву неизвесност. Неко ко је у стању да ублажи њихове страхове и да унесе било коју дозу извесности, колико је она могућа у тим годинама, добија њихове симпатије. Истраживања показују и да су пензионери много више патриотски настројени.”

Пејић каже и да сама истраживања нису показала да су пензионери наклоњенији власти, али додаје да су чињенице током последњих 30 година то показале. „Власт, ко год да је чини, јесте та која гарантује пензије”, каже Пејић.

Он потом истиче: „Опозиционим кандидатима тешко је да обећају нешто што би преокренуло пензионере. Они могу да кажу да ће повећати пензије, али не смеју много да се залећу, јер знају да то није могуће.”