Bitka za penzionerske glasove

Manje od mesec dana deli penzionere od boljeg života – ako je suditi po obećanjima predsedničkih kandidata. Ko god da pobedi, u njihovim novčanicima biće više novca, razlikuje se samo način na koji će to biti obezbeđeno. Penzioneri, ipak, ne bi trebalo unapred da potroše sve te pare, budući da predsednik, ko god da to postane i koliko god  želeo, ovo obećanje ne može da ispuni. Nije u njegovoj nadležnosti.

Šta može predsednik, ustav je jasno definisao, pa ozbiljni kandidati za tu funkciju sigurno znaju da predsednik ne može nikoga da zaposli, osim onih u svom kabinetu, da ne može da odlučuje o visini plate i penzija, niti hoće li zemlja u Evropsku uniju ili Evroazijski savez.

Međutim, od naših kandidata ipak slušamo obećanja koja nikakve veze nemaju sa onim što predsednik može. Glasovi se ne dobijaju obećanjem nekog odlikovanja, što bi realno moglo da bude ispunjeno, ali povećanje penzija već privlači pažnju u zemlji u kojoj ima 1,7 miliona penzionera, koji uglavnom vrlo teško žive, i moglo bi da donese koje glas više.

Vuk Jeremić je neko ko sasvim sigurno zna ovlašćenja predsednika, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što je bio savetnik bivšeg predsednika Borisa Tadića. Jeremić je, međutim, najavljujući kandidaturu, polovinom januara obećao: „Ukinuću zakon o smanjenju penzija, to će biti moj prvi korak kao predsednika Srbije.” Kako, nije objasnio, ali je nastavio da obećava. Tako je u razgovoru s penzionerima obećao da će „zakon o smanjenju penzija staviti van snage”, smetnuvši s uma da kaže kako.

Saša Janković, donedavni zaštitnik građana, bio je mnogo oprezniji od Jeremića, pa je kao predsednički kandidat u razgovoru s penzionerima rekao da im treba vratiti dostojanstvo, da su oni svoj radni vek odužili i da bi ovo trebalo da bude period kada uživaju u rezultatima rada. Janković nije objašnjavao kako se ovo može pretvoriti u realnost, baš kao što ni Boško Obradović, lider Dveri, nije rekao kako će „vratiti otete penzije”.

Lider naprednjaka i premijer Aleksandar Vučić svakoga dana ponavlja da nije hteo da povećava penzije uoči izbora, da neće da se dodvorava biračima, da to nikada nije činio i naglašava: „Uvek smo plate i penzije povećavali posle izbora, iz realnih izvora, tako će biti i sada.”

Pored toga, Vučić se i u ovoj kampanji zahvaljuje penzionerima što su razumeli svoju državu i što su podneli najveći teret, baš kao što to radi od trenutka kada je deo penzija smanjen. I on, naravno, zna da, kao predsednik, ne može da povećava penzije, ali nastupa kao premijer i, kao neko, čija stranka ima većinu u Skupštini Srbije. Onaj ko ima većinu u parlamentu i ko je na čelu stranke, bez obzira na to da li je premijer ili predsednik, ima sasvim drugačiju težinu. To pokazuje i naša nedavna prošlost.

Predsednik po ustavu proglašava zakone koje donosi Narodna skupština Srbije. Može da vrati neki zakon na ponovno glasanje, ali mora da ga proglasi ukoliko ga parlament ponovo izglasa.

Baš u vreme kad je Jeremić savetovao Borisa Tadića, Tadić je parlamentu, u vreme prve vlade Vojislava Koštunice, gde je Demokratska stranka bila u opoziciji, vratio zakon o radu, ali je morao da ga potpiše kad je ponovo izglasan. Predsednik, po ustavu, predlaže parlamentu kandidata za predsednika vlade, postavlja i opoziva ambasadore na predlog vlade, obavlja druge poslove određene ustavom, komanduje Vojskom Srbije i postavlja, unapređuje i razrešava oficire. Dakle, predsednik, po ustavu, ima ograničene nadležnosti, u šta se mogao uveriti Boris Tadić i Tomislav Nikolić.

Šta je rupa u budžetu i mogući bankrot države u poređenju s pobedom na izborima, a penzioneri su sigurna karta, pa je potegnuta i u ovoj kampanji. Vladimir Pejić, direktor agencije „Faktor plus” kaže da nikada nije rađeno posebno istraživanje o glasanju penzionera, ali da se ukrštanjem podataka vidi da su oni vrlo disciplinovani i da izlaze na izbore i zato su veoma važno biračko telo za svakoga: „Biračkim telom se danas, da tako kažem, upravlja ne samo lepim željama već i strahom, a kod penzionera je strah vrlo prisutan – brinu za egzistenciju, zdravlje i za bilo kakvu neizvesnost. Neko ko je u stanju da ublaži njihove strahove i da unese bilo koju dozu izvesnosti, koliko je ona moguća u tim godinama, dobija njihove simpatije. Istraživanja pokazuju i da su penzioneri mnogo više patriotski nastrojeni.”

Pejić kaže i da sama istraživanja nisu pokazala da su penzioneri naklonjeniji vlasti, ali dodaje da su činjenice tokom poslednjih 30 godina to pokazale. „Vlast, ko god da je čini, jeste ta koja garantuje penzije”, kaže Pejić.

On potom ističe: „Opozicionim kandidatima teško je da obećaju nešto što bi preokrenulo penzionere. Oni mogu da kažu da će povećati penzije, ali ne smeju mnogo da se zaleću, jer znaju da to nije moguće.”