Ви гледате ТВ, ЦИА гледа вас

Када је прекјуче објавио сајбер-оружје уз помоћ којег Централно-обавештајна агенција (ЦИА) упада у паметне телефоне, телевизоре, рачунаре, па чак и у команде аутомобила, „Викиликс” је милионима људи широм света открио како апарати из њиховог свакодневног живота могу постати уређаји за шпијунирање. Такође је и загорчао живот америчким обавештајцима, компликујући њихове ионако сложене односе са председником Трампом и Силицијумском долином.

Сајт Џулијана Асанжа је обелоданио хакерски арсенал којим се амерички обавештајци служе да би шпијунирали „мете” уз помоћ најобичнијих уређаја које готово свако користи. „Викиликс” објашњава да је агенција пронашла начин да искористи мањкавости у производима ИТ компанија, заобиђе енкрипцију и „накачи” се на рачунаре и телефоне, што јој је омогућило да чита поруке са апликација за ћаскање (попут „воцапа”), па чак и да продре у телевизоре које би претварала у средства за прислушкивање. Између осталог, наводе се оперативни системи „Гугла” и „Епла” и „Самсунгови” телевизори који би корисницима давали погрешан сигнал да су искључени, а у ствари би инфилтрирани програм снимао све што се говори у просторији. Такође се помиње и да је ЦИА успевала да овлада командама аутомобила, што „Викиликс” тумачи као прилику да се организују убиства која не би побудила сумњу јер би личила на обичне саобраћајне несреће.

Управо објављени материјал нови је ударац за најпознатију шпијунску агенцију чији је задатак да краде туђе тајне, а испада да јој је тешко да сачува и сопствене. Како објашњавају стручњаци, њих не изненађује то да је ЦИА развила овакво хакерско оружје, већ да је дозволила да оно изађе у јавност. „Викиликс” тврди да је добио податке од бивших и садашњих сарадника агенције. Иако сајт није објавио кодове у потпуности, откриће би могло да отежа будуће шпијунске акције ове агенције. Они који су били „предмет обраде” сада могу да увиде како су њихови подаци компромитовани и како могу боље да се заштите. Стране службе су у прилици да ископирају програме за сопствене сврхе. Али, то је само један од проблема са којима се моћна организација суочава.

Сигурно је да ће ова сазнања погоршати односе између Владе САД и компанија из Силицијумске долине јер је „Викиликс” у суштини открио да је ЦИА увидела мане заштитних програма на телефонима и рачунарима и да је, уместо да о мањкавостима обавести произвођаче, искористила слабе тачке у њиховим софтверима за шпијунирање. Едвард Сноуден и групе за заштиту личних података осудили су Вашингтон због експлоатације пропуста компанија, наводећи да се тако угрожавају приватност и безбедност милиона корисника који могу да постану „плен” и страних служби и криминалних организација. „Мајкрософт”, „Јаху” и друге корпорације су доведене у врло незгодан положај када је Сноуден пре неколико година медијима доставио податке о масовном инфилтрирању Националне безбедносне агенције (НСА) у ИТ уређаје. Сазнало се и да су ове компаније у великој мери сарађивале са властима и обезбеђивале личне податке о корисницима и да су делимично и саме биле затечене обимом шпијунирања својих производа. После тога је већина њих обећала већу сигурност, усавршавајући шифровање података. Појавио се велики број програма који корисницима обећавају енкрипцију коју је тешко разбити, чак и ако сте ЦИА или НСА.

Открића „Викиликса” се одигравају у тренутку када су ЦИА, НСА, ФБИ и друге агенције већ увелико на удару Беле куће због тога што су њихови подаци процурели у јавност и обелоданили да су Трампови блиски сарадници одржавали контакте са руским званичницима. Након што је због дотурања података редакцијама морао да се одрекне свог саветника за националну безбедност, председник Трамп је најавио рат против упосленика који медијима достављају податке, али овде треба приметити да је његов проблем са ширењем тајних података новијег датума. У кампањи, Трамп је похвалио „Викиликс” због објављивања хакованих мејлова демократа и чак је позвао Русију да пронађе и обелодани електронску преписку његове тадашње противнице Хилари Клинтон. Бела кућа још није реаговала, али ће бити занимљиво видети како се председник односи према Џулијану Асанжу у тренутку када овај не обелодањује податке о Хилари Клинтон, већ о влади којој је сада надређени Доналд Трамп (иако се подаци односе на период Обамине владавине).

ЦИА такође није имала коментар на изнете тврдње „Викиликса”, па ни на оне да су операције вођене у Европи, САД и Латинској Америци. Изјава сенатора Џона Мекејна да људи који су „хаковали ЦИА могу да хакују било кога” дала је још један угао причи, то јест потенцијално је увукла Русију као могућег хакера који је украо податке и доставио их „Викиликсу”. Овај сајт је већ осумњичен за везе са Москвом када је Демократска странка летос оптужила Кремљ да је упао у њене сервере и покупљене мејлове проследио Џулијану Асанжу. „Викиликсу” је тада демантовао да је преписку добио од Москве.