Vi gledate TV, CIA gleda vas

Kada je prekjuče objavio sajber-oružje uz pomoć kojeg Centralno-obaveštajna agencija (CIA) upada u pametne telefone, televizore, računare, pa čak i u komande automobila, „Vikiliks” je milionima ljudi širom sveta otkrio kako aparati iz njihovog svakodnevnog života mogu postati uređaji za špijuniranje. Takođe je i zagorčao život američkim obaveštajcima, komplikujući njihove ionako složene odnose sa predsednikom Trampom i Silicijumskom dolinom.

Sajt Džulijana Asanža je obelodanio hakerski arsenal kojim se američki obaveštajci služe da bi špijunirali „mete” uz pomoć najobičnijih uređaja koje gotovo svako koristi. „Vikiliks” objašnjava da je agencija pronašla način da iskoristi manjkavosti u proizvodima IT kompanija, zaobiđe enkripciju i „nakači” se na računare i telefone, što joj je omogućilo da čita poruke sa aplikacija za ćaskanje (poput „vocapa”), pa čak i da prodre u televizore koje bi pretvarala u sredstva za prisluškivanje. Između ostalog, navode se operativni sistemi „Gugla” i „Epla” i „Samsungovi” televizori koji bi korisnicima davali pogrešan signal da su isključeni, a u stvari bi infiltrirani program snimao sve što se govori u prostoriji. Takođe se pominje i da je CIA uspevala da ovlada komandama automobila, što „Vikiliks” tumači kao priliku da se organizuju ubistva koja ne bi pobudila sumnju jer bi ličila na obične saobraćajne nesreće.

Upravo objavljeni materijal novi je udarac za najpoznatiju špijunsku agenciju čiji je zadatak da krade tuđe tajne, a ispada da joj je teško da sačuva i sopstvene. Kako objašnjavaju stručnjaci, njih ne iznenađuje to da je CIA razvila ovakvo hakersko oružje, već da je dozvolila da ono izađe u javnost. „Vikiliks” tvrdi da je dobio podatke od bivših i sadašnjih saradnika agencije. Iako sajt nije objavio kodove u potpunosti, otkriće bi moglo da oteža buduće špijunske akcije ove agencije. Oni koji su bili „predmet obrade” sada mogu da uvide kako su njihovi podaci kompromitovani i kako mogu bolje da se zaštite. Strane službe su u prilici da iskopiraju programe za sopstvene svrhe. Ali, to je samo jedan od problema sa kojima se moćna organizacija suočava.

Sigurno je da će ova saznanja pogoršati odnose između Vlade SAD i kompanija iz Silicijumske doline jer je „Vikiliks” u suštini otkrio da je CIA uvidela mane zaštitnih programa na telefonima i računarima i da je, umesto da o manjkavostima obavesti proizvođače, iskoristila slabe tačke u njihovim softverima za špijuniranje. Edvard Snouden i grupe za zaštitu ličnih podataka osudili su Vašington zbog eksploatacije propusta kompanija, navodeći da se tako ugrožavaju privatnost i bezbednost miliona korisnika koji mogu da postanu „plen” i stranih službi i kriminalnih organizacija. „Majkrosoft”, „Jahu” i druge korporacije su dovedene u vrlo nezgodan položaj kada je Snouden pre nekoliko godina medijima dostavio podatke o masovnom infiltriranju Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) u IT uređaje. Saznalo se i da su ove kompanije u velikoj meri sarađivale sa vlastima i obezbeđivale lične podatke o korisnicima i da su delimično i same bile zatečene obimom špijuniranja svojih proizvoda. Posle toga je većina njih obećala veću sigurnost, usavršavajući šifrovanje podataka. Pojavio se veliki broj programa koji korisnicima obećavaju enkripciju koju je teško razbiti, čak i ako ste CIA ili NSA.

Otkrića „Vikiliksa” se odigravaju u trenutku kada su CIA, NSA, FBI i druge agencije već uveliko na udaru Bele kuće zbog toga što su njihovi podaci procureli u javnost i obelodanili da su Trampovi bliski saradnici održavali kontakte sa ruskim zvaničnicima. Nakon što je zbog doturanja podataka redakcijama morao da se odrekne svog savetnika za nacionalnu bezbednost, predsednik Tramp je najavio rat protiv uposlenika koji medijima dostavljaju podatke, ali ovde treba primetiti da je njegov problem sa širenjem tajnih podataka novijeg datuma. U kampanji, Tramp je pohvalio „Vikiliks” zbog objavljivanja hakovanih mejlova demokrata i čak je pozvao Rusiju da pronađe i obelodani elektronsku prepisku njegove tadašnje protivnice Hilari Klinton. Bela kuća još nije reagovala, ali će biti zanimljivo videti kako se predsednik odnosi prema Džulijanu Asanžu u trenutku kada ovaj ne obelodanjuje podatke o Hilari Klinton, već o vladi kojoj je sada nadređeni Donald Tramp (iako se podaci odnose na period Obamine vladavine).

CIA takođe nije imala komentar na iznete tvrdnje „Vikiliksa”, pa ni na one da su operacije vođene u Evropi, SAD i Latinskoj Americi. Izjava senatora Džona Mekejna da ljudi koji su „hakovali CIA mogu da hakuju bilo koga” dala je još jedan ugao priči, to jest potencijalno je uvukla Rusiju kao mogućeg hakera koji je ukrao podatke i dostavio ih „Vikiliksu”. Ovaj sajt je već osumnjičen za veze sa Moskvom kada je Demokratska stranka letos optužila Kremlj da je upao u njene servere i pokupljene mejlove prosledio Džulijanu Asanžu. „Vikiliksu” je tada demantovao da je prepisku dobio od Moskve.