Ослобођени јер су мислили да убијају српске војнике

Од нашег дописника
Сарајево – Како се Суд БиХ од свог настанка односи према злочинима почињеним над Србима у протеклом рату, више него довољно говори чињеница да је тај суд ослободио четворицу припадника Армије РБиХ (Емира Драковца, Азиза Шушу и Мухамеда и Тарика Шишића) који су 27. августа 1992. године надомак Рогатице напали колону од 1.000 српских избеглица и убили најмање 20 људи и ранили њих готово 40.

У тој колони, која се кретала из правца Горажда, тада под контролом Армије РБиХ, били су махом деца, жене и старије особе, међу којима је било и деведесетогодишњака. У нападу из заседе жртве су опљачкане, а аутомобили и аутобуси у којима су се превозили запаљени и уништени.

Од ове ослобађајуће пресуде Суда БиХ, још скандалозније је њено образложење, које је дао судија Даворин Јукић, као председавајући Судског већа. За то образложење неки сматрају да је срамота за целокупну правосудну заједницу.

„Веће је ослободило оптужене за ову инкриминацију ценећи да су оптужени били у стварној заблуди у погледу статуса оштећених”, навео је Јукић, трудећи се да убеди присутне у судници како би убице таквог мноштва људи требало разумети јер су мислиле да су „у колони српски војници, а не цивили”.

Иако је нагласио да је доказано да су четворица које је ослободио кривице „учествовали у нападу и ликвидацији” недужних и ненаоружаних, Јукић је у корист „њихове невиности” додао и то како „избегличка колона није била  обележена и најављена”, те како су деоницом пута на којој је почињен један од најмонструознијих злочина над Србима „често пролазили српски војници”.

Да се не ради ни о каквој заблуди муслиманских бојовника, о чему Јукић говори, већ да је реч о чистом злочину, може се то закључити из сведочења Вељка Ласице, који је у нападу на колону изгубио ногу.

„Пуцали су са свих страна и из свих оружја. Горео је асфалт, трактори аутомобили и људи у њима, чули су се крици и јауци на све стране. Убијени су лежали на путу у кањону скоро 40 дана, на врелом летњем сунцу, па су дивље животиње разносиле комаде њихових тела. Нико од Срба није смео прићи месту злочина да тела покупи и достојно их сахрани”, испричао је Ласица, подсећа „Глас Српске”.

У медијима се увелико спекулисало да о овом злочину постоје видео-записи и да су делови снимка коришћени у филму Даниса Тановића „Ничија земља”.

Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих, каже да је пресуда Суда БиХ срамотна и да маргинализовање једног таквог злочина вређа, пре свега, жртве и њихове породице, али и читав српски народ.

„То је и једна јасна порука да жртве немају исти третман у тој такозваној правосудној институцији (Суд БиХ)”, каже он.

Емир Драковац је ипак осуђен на 14 година затвора, али за друга дела: убиство и скрнављење тела цивила Милоша Ковачевића, као и за мучење неименованог припадника Војске Републике Српске.