Импресиониран сам Србијом

Копаоник – „У време када је Србија у фебруару 2015. почела програм са фондом надгледао сам ситуацију из Пољске где сам био шеф регионалне канцеларије ММФ-а за централну и источну Европу. Био сам врло забринут за овдашњу економију: привредни раст је стагнирао, фискални дефицит растао, јавни дуг такође, док је удео ненаплативих кредита био велики. Изгледало је као да је Србија у озбиљној економској кризи”. Овим речима Џејмс Руф, шеф мисије ММФ-а за „Политику” почиње разговор о резултатима примене програма из предострожности.

– Данас сам заиста импресиониран начином на који су фискалне и монетарне власти спроводиле аранжман са фондом. Србија је 2014. године била у веома компликованој позицији, програм је преокренуо ситуацију. Сада је само питање шта треба да се уради како би се одржали постигнути резултати.

Један од великих изазова и даље су предузећа у државном власништву...

Сви говорници првог дана „Копаоник бизнис форума” предузећа у државном власништву видели су као један од највећих изазова за даље спровођење. Те компаније носе одређене фискалне ризике, представљају трошак, а заправо би могле да дају много већи допринос економском расту.

Они који добро познају фонд, кажу и да ММФ није експерт за структурне реформе. Имате ли механизме да пратите тај процес?

Процес реформи предузећа у државном власништву је много више у надлежности сестринске организације Светске банке. Ми надгледамо процес реструктурирања.

Осећате ли неку врсту одговорности за кашњење у структурним реформама, јер током ове две године нисте много инсистирали на том питању?

Изгледа да нисте читали наша саопштења.

Читала сам их врло пажљиво, више сте инсистирали на фискалним питањима...

Слали смо врло јасне поруке током последње две године да је макроекономска ситуација стабилна и да постоји напредак када је у буџету реч. Али, истовремено смо констатовали и да постоје кашњења у спровођењу структурних реформи.

Зашто је толико тешко реформисати јавна предузећа?

Можда и због тога што је у прошлости српска економија била много ослоњена на јавни сектор. Сматрало се да је држава одговорна за свакога. Али, ако јавни сектор не прати јак и развијен приватни сектор, онда ће сви бити незадовољни. Јер то је предуслов за економски раст. Уосталом, приватни сектор плаћа порезе и пуни буџет.

Да ли је време за повећање плата и пензија, као што је најавио премијер Александар Вучић?

Не могу сада да говорим о томе. Буџет за 2017. годину договаран је у октобру и новембру и тада је уоквирен ниво расхода за ову годину. Када будемо разговарали о буџету за 2018. годину, тада ћемо говорити и о томе.

Хоће ли бити новог аранжмана са Србијом?

То је питање за владу, а не за нас.

Будући да је предизборна кампања могу ли ваше изјаве да се схвате и као подршка једном кандидату?

Не мешамо у политику. Тиме се не бавимо.