Како је Трамп осујетио Вилдерса

Ултрадесничар Герт Вилдерс би, ако његова Партија слободе победи на парламентарним изборима 15. марта, у Холандији урадио исто што и Доналд Трамп у Америци.

Забранио би имиграције из муслиманских земаља, затворио џамије и исламске школе. Више новца дао би за одбрану и безбедност. Деисламизовао би земљу јер му је, као и Трампу Америка, Холандија на првом месту.

Наравно, и он би као и остали европски екстремни десничари расписао референдум о напуштању Европске уније, а позабавио би се и смањењем мароканске заједнице.

Али, гле чуда, у томе би могао да га спречи нико други до Доналд Трамп.

Заправо, у реализацији идеја докусуриће га програм његове партије који је у супротности с међународним правом и холандским уставом. Али, ако је судити по најсвежијим сондажама јавног мњења, пре тога ће га осујетити Трампова политика забрана, због које све више Холанђана попреко гледа домаће политичке екстремисте.

Наиме, и Вилдерс је међу оним европским лидерима радикално десних партија који су победу Доналда Трампа представили као најаву својих победа на изборима у Холандији, Немачкој, Француској, а могуће и у Италији. Вилдерсу је у време Трампове инаугурације озбиљно скочила популарност. Славио је милијардеров улазак у Белу кућу, убеђен да ће и њега уздићи талас који се после брегзита, преко САД, ширио Европом. Али, рекло би се да сваки пут када Трамп потпише неку забрану, Вилдерс изгуби покоје место којем се нада у парламенту.

Тако се победа на парламентарним изборима, која је доскоро деловала ближе, може преобратити у стрмоглав пораз великих размера. Наиме, холандски гласачи ће започети прве од кључних европских избора у које велике наде полаже, првенствено, немачка и француска радикална десница. 

Очекивало се да ће Вилдерс као нови премијер Холандије бити весник буђења десничарског пролећа и да ће, после брегзита и Трампа, Холандија добити првог евроскептичног премијера. Истина, таква очекивања већ су осујећена децембарским аустријским изборима, од када су све десничарске очи упрте у Вилдерса који годинама уназад успешно регрутује бираче.

У децембру прошле године суд га је прогласио кривим јер је 2014. године присталице упитао да ли желе „мање Мароканаца”. Суђење које се водило у току његове предизборне кампање вешто је искористио, па му је популарност порасла после јавне одбране. Његов срећан дан био је 8. новембар, када је свет сазнао да ће Трамп бити 45. амерички председник. Од тада је у благој предности у односу на конзервативно-либералну Народну партију за слободу и демократију премијера Марка Рутеа.

Ипак, последња испитивања јавног мњења, упоређена с минулим резултатима анкета, говоре следеће: да Вилдерсова партија може добити до 28 места од 150 у доњем дому парламента, што је далеко испод 76 неопходних за формирање владе. Анализе последњих сондажа, пише „Блумберг”, кажу да је Партија слободе почетком године предњачила у односу на премијерову странку за 12 места, превасходно захваљујући Трамповом тријумфу. Вилдерс је, по сондажама од пре три дана, изгубио још неколико места у односу на прошлу недељу.

Дакле, по анализама, шансе Партији слободе бледе док, како се изборни дан ближи, подршка либералној струји расте.

Ако, пак, узмемо да анкете оману, као у случају брегзита и америчких председничких избора, и Вилдерс победи, он не може бити што и Доналд Трамп. У спровођењу програма испред себе има ондашњи устав и једну суштинску ствар – у холандском вишепартијском систему формирање коалиционих влада је готово неизбежно. 

Како се холандска влада заснива на склапању договора, а већ је скоро свака партија, од премијерове либералне па улево, обзнанила да с Вилдерсом неће у коалицију, 76 места у парламенту никада му није било толико далеко. 

У томе је умногоме сам крив. Не само што се чини да му се ослањање на Трампову славу обија о главу већ му је проблем и то што се представља као аутсајдер и бира изолацију, удаљавајући партијски програм од предлога које заступају готово све холандске странке.

Ако се по политичким кулоарима сада надају да ће његов евентуални изборни пораз бити лош знак за друге евроскептичаре, ипак је у Француској екстремна десничарка Марин ле Пен један од фаворита у председничкој трци. Евроскептични покрет Пет звездица у Италији убеђен је да би победио на превременим изборима, које тражи од владе.