Завршена бакиријада

Кап која је могла да прелије чашу сукоба и жучи у Босни и Херцеговини – није канула. Међународни суд правде у Хагу одбио је захтев за ревизију пресуде против Србије.

Превагнуло је право и логика, а не политика и политикантство. Министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак и председник Председништва БиХ Младен Иванић писали су Међународном суду наводећи да Бакир Изетбеговић није добио легитимитет институција БиХ и Председништва да у име БиХ покреће захтев за ревизију. И суд је одговорио не само њима него свима.

Бура која би настала да хашки суд није трезвено одговорио била би вишеслојно опасна каписла и касетна бомба по мир у овој бившој југословенској републици, али и у осталима.

Десет година после пресуде да Србија није крива за геноцид у БиХ, покушај да се обнове оптужбе није прошао, а задовољних и незадовољних ће увек бити, као и у свему што се дешава у овом региону.

Не треба бити много паметан аналитичар па схватити да је сада веома важно да не буде ликовања, еуфорије а ни освете и смишљања нових пакости. Јер све то генерише даљу кризу и никако не смирује страсти.

То би сада било једнако опасно као и да је одлука суда у Хагу била другачија од јучерашње. Суд није подлегао и поново разматрао нешто што не траже званичне институције ове државе – него само зајапурени појединци. А зарад чега, јасно је свима.

Прве реакције, ипак, јесу у стилу да је бакиријада неславно завршена, да се главни организатор прописно обрукао, а гости остали гладни и незадовољни.  Бивши агент оптужбе Сакиб Софтић није легитимни агент БиХ, већ само Бакиров, а шамар из Хага ће му још дуго звечати и образе црвенити.

Јер било је свачега ту, од отварања и неизручивања писама, преко непоштовања државних институција до лукавих извртања чињеница о ономе шта се догодило пре десет али и више година.

Копа се по прошлости и прашина се баца људима у очи да се сакрије пораз и истина да народ малтене гладује. А и да хоће да живи у миру. Не подлећи политичком ишчикавању и циркуском понашању није само услов мира, већ и доказ зрелости.

Јучерашњи састанак владе два ентитета у БиХ ипак даје наду да ситуација није измакла контроли. Хладнокрвно и неславодобитничко понашање из прозване Србије допуњава утисак и тумачи се као позитиван корак. И на сличне нападе из бивших југословенских република треба – мудро, с мером, одговарати.

И на захтеве албанских партија из Македоније да се Србија оптужи за геноцид над Албанцима између два светска рата. И на резолуцију косовског парламента да прекида сарадњу са Београдом док се не ослободи онај злочинац Харадинај.

И на изјаве из врха Хрватске да само Србија види усташтво у овој бившој републици. Нема се више куд, време је да оставимо прошлост историји и почнемо да градимо а не да рушимо будућност. 

Пре почнеш, пре завршиш, каже народ.