Предизборно саплитање у борби за гласове

Варнице које су у јеку председничке кампање заискриле између Чедомира Јовановића и Саше Јанковића као да су почеле да копају нове ровове унутар грађанске опозиције.

Да све буде апсурдније, повод за препуцавање није била подршка ЛДП-а кандидатури донедавног омбудсмана, којом се још лицитира, већ пука изјава лидера либерала да ће на гласачком листићу заокружити Јанковићево име.

 „Јавно молим Јовановића који ме је овако јавно ’подржао’ да не гласа за мене. Хвала”, реаговао је штуро Јанковић на ту најаву. Јовановић га је због тог твита оптужио за „неодмерену реакцију која је разочарала не само гласаче и чланове ЛДП-а, већ и све људе посвећене идејама грађанске Србије”.

Ненад Чанак, који је позивао Јанковића и Јеремића на договор, у овом сукобу стао је на страну лидера ЛДП-а, рекавши: „Прочитао сам много ружних речи о Чедомиру Јовановићу. Неће бити да је баш он највећи проблем ове земље”.

Али и људи који здушно подржавају Вука Јеремића као да не остају дужни опозиционом супарнику Саши Јанковићу. Кошаркашки тренер Душан Ивковић, образлажући зашто је стао уз Јанковића, а не уз Јеремића, окрпио је лидера Нове Србије. Дуда Ивковић је навео да је Јеремићу пришао Велимир Илић „да се намири”, не да „крадуцкамо мало, него да крадуцкамо много”.

Овакви трагикомични сукоби унутар опозиције представљају борбу у којој се пуца ћорцима и која је мотивисана вишком сујете међу политичарима и проклетством малих разлика између њих, сматра аналитичар Цвијетин Миливојевић.

„У сукобу Јовановића и Јанковића, рецимо, имамо двојицу људи који су на овај или онај начин релативно искусни у политици, а дозвољавају себи да се баве давањем или недавањем подршке у име гласачког тела и примањем или непримањем те подршке. Али, и то да ли ће се Јанковић одрећи подршке Јовановића не значи ништа. Јер, све и да Јовановић сто пута позове бираче да не гласају за Јанковића, они ће, с обзиром на профил тих бирача, гласати у највећој мери управо за бившег омбудсмана”, изричит је Миливојевић.

Бојан Клачар из Цесида наводи више разлога за препуцавање између оних који, чини се, имају више сличности него разлика.

„Као прво, сви ти актери желе да се позиционирају као опозиција у односу на Александра Вучића, али и да истовремено заштите своје интересе, то јест да оснаже позицију своје странке или будуће партије пред неке будуће парламентарне изборе. А резервоар гласова на које сви они претендују није толико велики и ако не бране ’своје’ бирачко тело, оно може прећи код неког другог кандидата. Тим пре што двојица нестраначких кандидата, Јанковић и Вук Јеремић, имају двоцифрене рејтинге, док опозиционе партије имају једноцифрену подршку”, наводи Клачар.

Такође, додаје он, односи између лидера опозиције од 2012. године нису добри, и то се потврђује и овој кампањи, у којој „све време пливамо у врло емотивном наративу, где се ствари постављају црно или бело, уз ретке сиве нијансе”.

„Управо зато, све време имамо ситуацију у којој је могућност комуницирања између ’блокова’ немогућа и на делу је константно фактурисање да ли је неко довољна подршка за власт и да ли је довољно велики опозиционар или не”, каже Клачар.

Вук Јеремић није хтео да коментарише Ивковићево прозивање Веље Илића. Међутим, остало је питање да ли овакве изјаве воде у отворени сукоб Јанковића и Јеремића, кандидата који се по анкетама боре за другу позицију на изборима. Миливојевић сматра да њих двојица имају различите циљне групе.

„Код Јанковића је реч о грађанско-либералној опцији, а код Јеремића имамо национално-демократску. Оне се сударају у максимум један до два одсто људи који се колебају. Стога, да сам на месту Јеремића, више бих се забринуо да ли ће моје бирачко тело узети Вучић или Шешељ, а у случају Јанковића, такође, да ли ће ми гласове покупити опет Вучић, за чије бираче нема истовремено већег Србина и већег Европљанина, због чега би актуелни премијер могао Јанковићу да узме део проевропски оријентисаних бирача”, наводи он.

Да између Јеремића и Јанковића постоје разлике, па самим тим и потенцијални поводи за међусобне тензије, запажа и Клачар, који ипак очекује да ће двојица кандидата на декларативном нивоу бити уљудни један према другом.

„Иако ће се, наравно, њихови изборни штабови на терену и кроз поруке трудити да дођу до бирача који им се негде преклапају, мислим да су обојица свесни да би било какав међусобни сукоб био контрапродуктиван и зато мислим да до њега неће ни доћи”, каже Клачар.

Осим тога, додаје он, и један и други ће се у кампањи трудити да допру и до оних бирача који им се не преклапају, па ће у једном моменту свакако изаћи изван исте циљне групе.