Predizborno saplitanje u borbi za glasove

Varnice koje su u jeku predsedničke kampanje zaiskrile između Čedomira Jovanovića i Saše Jankovića kao da su počele da kopaju nove rovove unutar građanske opozicije.

Da sve bude apsurdnije, povod za prepucavanje nije bila podrška LDP-a kandidaturi donedavnog ombudsmana, kojom se još licitira, već puka izjava lidera liberala da će na glasačkom listiću zaokružiti Jankovićevo ime.

 „Javno molim Jovanovića koji me je ovako javno ’podržao’ da ne glasa za mene. Hvala”, reagovao je šturo Janković na tu najavu. Jovanović ga je zbog tog tvita optužio za „neodmerenu reakciju koja je razočarala ne samo glasače i članove LDP-a, već i sve ljude posvećene idejama građanske Srbije”.

Nenad Čanak, koji je pozivao Jankovića i Jeremića na dogovor, u ovom sukobu stao je na stranu lidera LDP-a, rekavši: „Pročitao sam mnogo ružnih reči o Čedomiru Jovanoviću. Neće biti da je baš on najveći problem ove zemlje”.

Ali i ljudi koji zdušno podržavaju Vuka Jeremića kao da ne ostaju dužni opozicionom suparniku Saši Jankoviću. Košarkaški trener Dušan Ivković, obrazlažući zašto je stao uz Jankovića, a ne uz Jeremića, okrpio je lidera Nove Srbije. Duda Ivković je naveo da je Jeremiću prišao Velimir Ilić „da se namiri”, ne da „kraduckamo malo, nego da kraduckamo mnogo”.

Ovakvi tragikomični sukobi unutar opozicije predstavljaju borbu u kojoj se puca ćorcima i koja je motivisana viškom sujete među političarima i prokletstvom malih razlika između njih, smatra analitičar Cvijetin Milivojević.

„U sukobu Jovanovića i Jankovića, recimo, imamo dvojicu ljudi koji su na ovaj ili onaj način relativno iskusni u politici, a dozvoljavaju sebi da se bave davanjem ili nedavanjem podrške u ime glasačkog tela i primanjem ili neprimanjem te podrške. Ali, i to da li će se Janković odreći podrške Jovanovića ne znači ništa. Jer, sve i da Jovanović sto puta pozove birače da ne glasaju za Jankovića, oni će, s obzirom na profil tih birača, glasati u najvećoj meri upravo za bivšeg ombudsmana”, izričit je Milivojević.

Bojan Klačar iz Cesida navodi više razloga za prepucavanje između onih koji, čini se, imaju više sličnosti nego razlika.

„Kao prvo, svi ti akteri žele da se pozicioniraju kao opozicija u odnosu na Aleksandra Vučića, ali i da istovremeno zaštite svoje interese, to jest da osnaže poziciju svoje stranke ili buduće partije pred neke buduće parlamentarne izbore. A rezervoar glasova na koje svi oni pretenduju nije toliko veliki i ako ne brane ’svoje’ biračko telo, ono može preći kod nekog drugog kandidata. Tim pre što dvojica nestranačkih kandidata, Janković i Vuk Jeremić, imaju dvocifrene rejtinge, dok opozicione partije imaju jednocifrenu podršku”, navodi Klačar.

Takođe, dodaje on, odnosi između lidera opozicije od 2012. godine nisu dobri, i to se potvrđuje i ovoj kampanji, u kojoj „sve vreme plivamo u vrlo emotivnom narativu, gde se stvari postavljaju crno ili belo, uz retke sive nijanse”.

„Upravo zato, sve vreme imamo situaciju u kojoj je mogućnost komuniciranja između ’blokova’ nemoguća i na delu je konstantno fakturisanje da li je neko dovoljna podrška za vlast i da li je dovoljno veliki opozicionar ili ne”, kaže Klačar.

Vuk Jeremić nije hteo da komentariše Ivkovićevo prozivanje Velje Ilića. Međutim, ostalo je pitanje da li ovakve izjave vode u otvoreni sukob Jankovića i Jeremića, kandidata koji se po anketama bore za drugu poziciju na izborima. Milivojević smatra da njih dvojica imaju različite ciljne grupe.

„Kod Jankovića je reč o građansko-liberalnoj opciji, a kod Jeremića imamo nacionalno-demokratsku. One se sudaraju u maksimum jedan do dva odsto ljudi koji se kolebaju. Stoga, da sam na mestu Jeremića, više bih se zabrinuo da li će moje biračko telo uzeti Vučić ili Šešelj, a u slučaju Jankovića, takođe, da li će mi glasove pokupiti opet Vučić, za čije birače nema istovremeno većeg Srbina i većeg Evropljanina, zbog čega bi aktuelni premijer mogao Jankoviću da uzme deo proevropski orijentisanih birača”, navodi on.

Da između Jeremića i Jankovića postoje razlike, pa samim tim i potencijalni povodi za međusobne tenzije, zapaža i Klačar, koji ipak očekuje da će dvojica kandidata na deklarativnom nivou biti uljudni jedan prema drugom.

„Iako će se, naravno, njihovi izborni štabovi na terenu i kroz poruke truditi da dođu do birača koji im se negde preklapaju, mislim da su obojica svesni da bi bilo kakav međusobni sukob bio kontraproduktivan i zato mislim da do njega neće ni doći”, kaže Klačar.

Osim toga, dodaje on, i jedan i drugi će se u kampanji truditi da dopru i do onih birača koji im se ne preklapaju, pa će u jednom momentu svakako izaći izvan iste ciljne grupe.