На новом Студентском тргу као у свом дому

Споменик Зорану Ђинђићу, некадашњем премијеру убијеном у атентату 2003. године, биће постављен наспрам обележја Његошу на будућем шеталишту – преуређеном Студентском тргу.

Позицију тог монумента, за који је град јуче расписао међународни конкурс, одредио је аустријски архитекта Борис Подрека, рођен пре 77 година у Београду, аутор идејног решења Студентског трга, који ће са Васином улицом и Тргом републике бити претворен у пешачку зону.

Како ће споменик изгледати и од којег ће материјала бити сачињен знаће се 16. октобра, када жири треба да обелодани резултате јавног надметања. Тик поред зграде у којој је Ђинђић некада живео споменик ће, каже Подрека, бити видљив и са Трга републике и са Калемегдана.

– Када сам одређивао место за то обележје, нисам знао да је он становао на Студентском тргу и та чињеница ми је дошла као поклон јер је само потврдила моје уверење где треба да буде. То је место на коме се укрштају макро и микровизуре: најдужа оса – Калемегдан, Трг републике и она између два споменика. Оно је плод менталне анализе како би се дошло до артефакта, а сад долази уметност, односно скулптура. Плочама од тамног камена споменици ће бити повезани, а на платоу код Филозофског факултета биће пјацета где ће пулсирати студентски живот – објашњава Подрека.

Комбинација светлих и тамних камених плоча, које неће бити строго геометријског облика, доминираће партером између Академског парка, зграде Ректората и хотела „Сквер најн”. У том простору, када се измести тролејбуска окретница и сагради подземна гаража, наћи ће се скулптуре испред Етнографског музеја, канделабри и клупе са обе стране трга, уска фонтана, мини амфитеатар и по средини пергола. Она ће практично сакрити киоске и степениште и лифтове за гаражу.

– Тај простор било је тешко обликовати због његове пропорције. Он није ни улица ни трг јер је његова дужина шест пута већа од ширине. Геометријски ред у тој слободној органској текстури држе канделабри са обе стране. Импланти попут скулптура, трга који ће повезати Кнез Михаилову улицу и парк даће посебан шмек прошлости – истиче Подрека.

Средином Васине улице Подрека је предвидео клупе које ће моћи да се померају и дрворед, а левом страном улице од Трга републике протезаће се бициклистичка стаза према Калемегдану. Возила за доставу, полицијска и Хитне помоћи једина ће имати приступ том делу пешачке зоне која ће се наслањати на Трг републике. Његова обнова, према решењу архитеката Зорице Савичић и Зорана Дмитровића, требало би да почне на јесен. Измештање тролејбуског терминуса, што је услов да се Подрекине идеје разиграју на Студентском тргу, Милутин Фолић, градски урбаниста, најављује за крај лета.

– Уредити партер града не значи само поставити камен, него осмислити простор тако да људе који су данас отуђени и усамљени измамите из куће да се срећу и воле у свом граду, као у свом дому. То желимо да направимо овде – објашњава Подрека, који ће свој ауторски печат оставити и на Косанчићевом и Топличином венцу.

Он није против изградње опере, филхармоније, нових мостова и галерије, али пре свих тих пројеката град би морао да се, истиче архитекта, позабави „еросом градске текстуре”. То значи да би требало да обнови плочнике, тротоаре, тргове, уличну расвету...

– Док шетам центром, гледам да не поломим ногу на искривљеним плочама. Београђани су се толико навикли на „разбијене” улице да их више и не примећују. Неки ме мрзе зато што то стално понављам, мисле да их критикујем и солим им памет. Али није. Тридесет мојих пројеката који се баве уређењем јавног отвореног простора реализовано је у осам европских држава и добро знам о чему говорим – истиче Подрека.

Уверавања градских челника да ће Београд добити нови имиџ и стати раме уз раме са светским метрополама које су „протерале” аутомобиле из центра, иако метроа који би их заменио нема ни у најавама, храбра су, али можда на стакленим ногама. Али, ако Подрекин пројекат буде изведен, као што обећава Фолић, следеће године, Борис, који за себе каже да је средњоевропски архитекта, уписаће се у историју архитектуре престонице и као пројектант јавних објеката. Подрекино прво реализовано дело у родом граду је комплекс у Новом Београду, отворен 2012. године, у којој су по његовим решењима затим подигнути и хотел „Фалкенштајнер” и пословна зграда која се на њега наслања.

Са колегом Браниславом Митровићем радио је православну цркву у Јајинцима, али она није довршена. Идејно решење Музеја науке и технике у Скендербеговој улици остало је само на нивоу цртежа. Нуђено му је и да осмисли надоградњу аустријске амбасаде, али од тога се одустало јер инвеститори нису имали новца. Руке су дигли и улагачи који су га ангажовали да на локaцији некадашње кафане „Три листа дувана” пројектује хотел. Пре пет година требало је да скицира стамбено-пословни комплекс на месту некадашње фабрике „Беко”, испод Београдске тврђаве, али са грчким инвеститором није нашао заједнички језик.

Спомен-обележје Ђинђићу на 15. годишњицу убиства

Спомен-обележје Зорану Ђинђићу биће откривено 12. марта 2018. године, каже градски менаџер Горан Весић. Он верује да ће споменик на прави начин осликавати оно што је Ђинђић био за Србију.

– Он је спроводио реформе, желео је да се ова земља модернизује и верујемо да ћемо му се одужити за оно што је дао Србији – истиче Весић за Танјуг и подсећа да се споменик подиже на иницијативу премијера Александра Вучића.

До избора најбољег решења за споменик учесници треба да прођу двостепени конкурс. У првом кругу тог јавног надметања радови се предају до 15. јуна, а две недеље касније жири ће објавити резултате првог степена. Рок за предају решења у другом кругу је 28. септембар. Резултате жири објављује 16. октобра. Наградни фонд од 19.000 евра расподелиће на следећи начин: прва награда вредна је 8.000 евра, друга 5.000, трећепласирани ће добити 3.000, док ће три рада бити откупљена за по 1.000 евра. Председник жирија је професор Борис Подрека, а чланови су сликари – академици Душан Оташевић и Владимир Величковић и професор Чедомир Васић – и архитекта Милутин Фолић.