Na novom Studentskom trgu kao u svom domu

Spomenik Zoranu Đinđiću, nekadašnjem premijeru ubijenom u atentatu 2003. godine, biće postavljen naspram obeležja Njegošu na budućem šetalištu – preuređenom Studentskom trgu.

Poziciju tog monumenta, za koji je grad juče raspisao međunarodni konkurs, odredio je austrijski arhitekta Boris Podreka, rođen pre 77 godina u Beogradu, autor idejnog rešenja Studentskog trga, koji će sa Vasinom ulicom i Trgom republike biti pretvoren u pešačku zonu.

Kako će spomenik izgledati i od kojeg će materijala biti sačinjen znaće se 16. oktobra, kada žiri treba da obelodani rezultate javnog nadmetanja. Tik pored zgrade u kojoj je Đinđić nekada živeo spomenik će, kaže Podreka, biti vidljiv i sa Trga republike i sa Kalemegdana.

– Kada sam određivao mesto za to obeležje, nisam znao da je on stanovao na Studentskom trgu i ta činjenica mi je došla kao poklon jer je samo potvrdila moje uverenje gde treba da bude. To je mesto na kome se ukrštaju makro i mikrovizure: najduža osa – Kalemegdan, Trg republike i ona između dva spomenika. Ono je plod mentalne analize kako bi se došlo do artefakta, a sad dolazi umetnost, odnosno skulptura. Pločama od tamnog kamena spomenici će biti povezani, a na platou kod Filozofskog fakulteta biće pjaceta gde će pulsirati studentski život – objašnjava Podreka.

Kombinacija svetlih i tamnih kamenih ploča, koje neće biti strogo geometrijskog oblika, dominiraće parterom između Akademskog parka, zgrade Rektorata i hotela „Skver najn”. U tom prostoru, kada se izmesti trolejbuska okretnica i sagradi podzemna garaža, naći će se skulpture ispred Etnografskog muzeja, kandelabri i klupe sa obe strane trga, uska fontana, mini amfiteatar i po sredini pergola. Ona će praktično sakriti kioske i stepenište i liftove za garažu.

– Taj prostor bilo je teško oblikovati zbog njegove proporcije. On nije ni ulica ni trg jer je njegova dužina šest puta veća od širine. Geometrijski red u toj slobodnoj organskoj teksturi drže kandelabri sa obe strane. Implanti poput skulptura, trga koji će povezati Knez Mihailovu ulicu i park daće poseban šmek prošlosti – ističe Podreka.

Sredinom Vasine ulice Podreka je predvideo klupe koje će moći da se pomeraju i drvored, a levom stranom ulice od Trga republike protezaće se biciklistička staza prema Kalemegdanu. Vozila za dostavu, policijska i Hitne pomoći jedina će imati pristup tom delu pešačke zone koja će se naslanjati na Trg republike. Njegova obnova, prema rešenju arhitekata Zorice Savičić i Zorana Dmitrovića, trebalo bi da počne na jesen. Izmeštanje trolejbuskog terminusa, što je uslov da se Podrekine ideje razigraju na Studentskom trgu, Milutin Folić, gradski urbanista, najavljuje za kraj leta.

– Urediti parter grada ne znači samo postaviti kamen, nego osmisliti prostor tako da ljude koji su danas otuđeni i usamljeni izmamite iz kuće da se sreću i vole u svom gradu, kao u svom domu. To želimo da napravimo ovde – objašnjava Podreka, koji će svoj autorski pečat ostaviti i na Kosančićevom i Topličinom vencu.

On nije protiv izgradnje opere, filharmonije, novih mostova i galerije, ali pre svih tih projekata grad bi morao da se, ističe arhitekta, pozabavi „erosom gradske teksture”. To znači da bi trebalo da obnovi pločnike, trotoare, trgove, uličnu rasvetu...

– Dok šetam centrom, gledam da ne polomim nogu na iskrivljenim pločama. Beograđani su se toliko navikli na „razbijene” ulice da ih više i ne primećuju. Neki me mrze zato što to stalno ponavljam, misle da ih kritikujem i solim im pamet. Ali nije. Trideset mojih projekata koji se bave uređenjem javnog otvorenog prostora realizovano je u osam evropskih država i dobro znam o čemu govorim – ističe Podreka.

Uveravanja gradskih čelnika da će Beograd dobiti novi imidž i stati rame uz rame sa svetskim metropolama koje su „proterale” automobile iz centra, iako metroa koji bi ih zamenio nema ni u najavama, hrabra su, ali možda na staklenim nogama. Ali, ako Podrekin projekat bude izveden, kao što obećava Folić, sledeće godine, Boris, koji za sebe kaže da je srednjoevropski arhitekta, upisaće se u istoriju arhitekture prestonice i kao projektant javnih objekata. Podrekino prvo realizovano delo u rodom gradu je kompleks u Novom Beogradu, otvoren 2012. godine, u kojoj su po njegovim rešenjima zatim podignuti i hotel „Falkenštajner” i poslovna zgrada koja se na njega naslanja.

Sa kolegom Branislavom Mitrovićem radio je pravoslavnu crkvu u Jajincima, ali ona nije dovršena. Idejno rešenje Muzeja nauke i tehnike u Skenderbegovoj ulici ostalo je samo na nivou crteža. Nuđeno mu je i da osmisli nadogradnju austrijske ambasade, ali od toga se odustalo jer investitori nisu imali novca. Ruke su digli i ulagači koji su ga angažovali da na lokaciji nekadašnje kafane „Tri lista duvana” projektuje hotel. Pre pet godina trebalo je da skicira stambeno-poslovni kompleks na mestu nekadašnje fabrike „Beko”, ispod Beogradske tvrđave, ali sa grčkim investitorom nije našao zajednički jezik.

Spomen-obeležje Đinđiću na 15. godišnjicu ubistva

Spomen-obeležje Zoranu Đinđiću biće otkriveno 12. marta 2018. godine, kaže gradski menadžer Goran Vesić. On veruje da će spomenik na pravi način oslikavati ono što je Đinđić bio za Srbiju.

– On je sprovodio reforme, želeo je da se ova zemlja modernizuje i verujemo da ćemo mu se odužiti za ono što je dao Srbiji – ističe Vesić za Tanjug i podseća da se spomenik podiže na inicijativu premijera Aleksandra Vučića.

Do izbora najboljeg rešenja za spomenik učesnici treba da prođu dvostepeni konkurs. U prvom krugu tog javnog nadmetanja radovi se predaju do 15. juna, a dve nedelje kasnije žiri će objaviti rezultate prvog stepena. Rok za predaju rešenja u drugom krugu je 28. septembar. Rezultate žiri objavljuje 16. oktobra. Nagradni fond od 19.000 evra raspodeliće na sledeći način: prva nagrada vredna je 8.000 evra, druga 5.000, trećeplasirani će dobiti 3.000, dok će tri rada biti otkupljena za po 1.000 evra. Predsednik žirija je profesor Boris Podreka, a članovi su slikari – akademici Dušan Otašević i Vladimir Veličković i profesor Čedomir Vasić – i arhitekta Milutin Folić.