Молитве за иконостас Мале цркве

Сремска Митровица – Душко Марјановић и Андрија Авакумовић, свештеници Мале цркве, како Митровчани називају цркву Светог Стефана, почели су молитве за један од најлепших иконостаса, за који се молио и претходни старешина Мале цркве Милорад Голијан, а „молили” су се и стручњаци Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици, који су урадили и пројекат неопходних интервенција на иконостасу. Свештеник Марјановић каже за „Политику”да су молитве појачане, јер би било грешно да се пропусти лето које долази, а не уради оно што је било хитно још пре 50 година.

– Овај величанствени иконостас је као свети грал за српски народ, он надахњује свакога ко му се примакне. Убеђен сам да ће санација ове чудесне светиње донети много доброга и држави и граду који је чува – наглашава Марјановић.

Али, осим санације иконостаса, неопходно је да се кородирани лимени кров замени бакарним, који ће штитити један од најважнијих српских иконостаса. Директор Завода за заштиту споменика културе Љубиша Шулаја каже за наш лист да је убеђен да ће молитве бити услишене већ ове године, иако Заводу није лако да обезбеди новац за све планиране пројекте.

– У сарадњи са конзерваторском радионицом Републичког завода за заштиту споменика културе, одавно смо израдили елаборат за санацију иконостаса Мале цркве, али до сада није било новца за почетак радова. Ми се надамо да ће, по завршетку санације иконостаса у цркви у Мартинцима, први посао да буде санација иконостаса у Малој цркви. За тај посао потребно нам је 3,3 милиона динара – каже Шулаја.

Управо због чињенице да иконостас у Малој цркви спада у најлепше у православном свету, храм је проглашен изузетним спомеником културе. Саграђен је у 18. веку, као одговор на одбијање аустријских власти да дају дозволу за подизање великог православног храма у Сремској Митровици, па је Српска православна црква ангажовала Теодора Крачуна да ослика велики и раскошни иконостас у Малој цркви. Уметник је осликавање иконостаса, високог 5,60 и широког 7,20 метара завршио 1775. и по мишљењу стручњака досегао сам врх српског барокног сликарства. Дрворезбарија у високом рељефу липовог дрвета такође спада у најраскошније, али су извођачи до данас остали непознати, баш као што се не зна ко су били градитељи Мале цркве, подигнуте на култном месту, где је Саву премошћавао римски мост на коме су погубљени следбеници Христове вере, међу којима су били и Свети Иринеј и Свети Димитрије.

После Другог светског рата, у Малу цркву су похрањене слике и књиге из порушених и попаљених сремских манастира и храмова. Уз одобрење црквених власти, Стара српска црква, како је раније називана, проглашена је за Музеј црквене уметности. Од иконостаса из прве половине 18. века овде су сачуване две престоне иконе Христа и Богородице са грчким натписима.