Мораће да дигну безбедносни ниво

Налази „Викиликса” о томе да је ЦИА за прислушкивање користила малтене све осим фрижидера, чини се, нису много поколебали српске политичаре. Штавише, ако је нешто ујединило представнике власти и опозиције, то је равнодушност коју испољавају на питање да ли страхују од тога ако им неко из потаје ослушкује телефонске разговоре. Има, додуше, и оних који на различите начине предупређују ту могућност – од употребе старијих модела телефона, до састанака у четири ока с најближим сарадницима. Ипак, сви, као што се из њихових одговора види, тврде да не би требало бити исувише параноичан по овом питању.

ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ, потпредседница владе (СНС):

Не користим заштиту од прислушкивања телефона. Не плашим се. За све што је државни посао верујем да постоје институције које воде рачуна о безбедности.

РАСИМ ЉАЈИЋ, министар трговине, туризма и телекомуникација:

Уопште не размишљам и, искрено речено, није ми безбедоносна култура на неком нивоу. Верујем да немам чега да се плашим и не желим да упадам у ту врсту параноје, од које само може да се полуди. Шта год да се говори око те теме, покушавам да то апстрахујем. Мислим да је неоправдан страх и због најновијих прича које су се појавиле и да се с тим претерује.

ДРАГАН ШУТАНОВАЦ, председник ДС-а:

Ја већ вишe годинa говорим да су могућности тајног слушања просто невероватне, а да су уласком кабла који служе за ТВ пријемнике постале практично неограничене. Ипак, нисам оптерећен тиме, али сам као инжењер свестан да је то прислушкивање постало чак једноставно, јер није потребна висока технологија да би се обављала тајна контрола телефонских разговора.

ЗОРАН ЖИВКОВИЋ, председник Нове странке:

Ја сам био такозвани „корисник пажње” тадашњег ресора Државне безбедности од 1995. до краја 2000, а то је обновљено 2005. и траје до данашњег дана. Стога немам проблем с тим у смислу да се плашим да ће чути нешто што ја не бих хтео да се чује. Наравно, тиме су повређена моја људска права, али с друге стране, све што мислим уједно говорим и радим, тако да немам чега да се стидим. Зато и с колегама у шали кажем да је то наша едукативна функција, односно да ти који нас слушају могу нешто и да науче.

БРАНКО РУЖИЋ, потпредседник СПС-а:

Нека свако ради свој посао. Ја немам разлога за страх, а уколико се спроводи и та мера у складу са законом, немам ништа против.

ВЛАДИМИР ЂУКАНОВИЋ, посланик и члан Председништва СНС-а:

Позивам све да погледају филм „Сноуден”, који говори о прислушкивању. Сигуран сам да обавештајне службе надгледају занимљиве политичаре и бизнисмене. Није пријатно уколико те неко шпијунирао а да то не знаш. Не треба бити параноик, али ипак мора да се води рачуна да ли преко телефона треба све причати. Ништа не фали ни старијим моделима мобилних телефона, а они се теже могу контролисати.

ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ, председник СРС-а:

Не плашим се да ме прислушкују. Ја сам сигуран да разне обавештаје службе то раде протеклих педесет година. Било да је реч о Удби, војној обавештајној служби КОС или о страним службама. Мене то не плаши, једноставно навикао сам се на њих, а и они на мене. Не занима ме да ли ме неко снима. Једино уколико имам неке конкретне намере које би се могле осујетити, онда то не говорим преко телефона. Рецимо, у четири ока са сарадницима се договарам ако треба на брзину и изненада да организујемо неку манифестацију. Технологија је толико узнапредовала да би то неко могао да спречи.