Moraće da dignu bezbednosni nivo

Nalazi „Vikiliksa” o tome da je CIA za prisluškivanje koristila maltene sve osim frižidera, čini se, nisu mnogo pokolebali srpske političare. Štaviše, ako je nešto ujedinilo predstavnike vlasti i opozicije, to je ravnodušnost koju ispoljavaju na pitanje da li strahuju od toga ako im neko iz potaje osluškuje telefonske razgovore. Ima, doduše, i onih koji na različite načine predupređuju tu mogućnost – od upotrebe starijih modela telefona, do sastanaka u četiri oka s najbližim saradnicima. Ipak, svi, kao što se iz njihovih odgovora vidi, tvrde da ne bi trebalo biti isuviše paranoičan po ovom pitanju.

ZORANA MIHAJLOVIĆ, potpredsednica vlade (SNS):

Ne koristim zaštitu od prisluškivanja telefona. Ne plašim se. Za sve što je državni posao verujem da postoje institucije koje vode računa o bezbednosti.

RASIM LjAJIĆ, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija:

Uopšte ne razmišljam i, iskreno rečeno, nije mi bezbedonosna kultura na nekom nivou. Verujem da nemam čega da se plašim i ne želim da upadam u tu vrstu paranoje, od koje samo može da se poludi. Šta god da se govori oko te teme, pokušavam da to apstrahujem. Mislim da je neopravdan strah i zbog najnovijih priča koje su se pojavile i da se s tim preteruje.

DRAGAN ŠUTANOVAC, predsednik DS-a:

Ja već više godina govorim da su mogućnosti tajnog slušanja prosto neverovatne, a da su ulaskom kabla koji služe za TV prijemnike postale praktično neograničene. Ipak, nisam opterećen time, ali sam kao inženjer svestan da je to prisluškivanje postalo čak jednostavno, jer nije potrebna visoka tehnologija da bi se obavljala tajna kontrola telefonskih razgovora.

ZORAN ŽIVKOVIĆ, predsednik Nove stranke:

Ja sam bio takozvani „korisnik pažnje” tadašnjeg resora Državne bezbednosti od 1995. do kraja 2000, a to je obnovljeno 2005. i traje do današnjeg dana. Stoga nemam problem s tim u smislu da se plašim da će čuti nešto što ja ne bih hteo da se čuje. Naravno, time su povređena moja ljudska prava, ali s druge strane, sve što mislim ujedno govorim i radim, tako da nemam čega da se stidim. Zato i s kolegama u šali kažem da je to naša edukativna funkcija, odnosno da ti koji nas slušaju mogu nešto i da nauče.

BRANKO RUŽIĆ, potpredsednik SPS-a:

Neka svako radi svoj posao. Ja nemam razloga za strah, a ukoliko se sprovodi i ta mera u skladu sa zakonom, nemam ništa protiv.

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ, poslanik i član Predsedništva SNS-a:

Pozivam sve da pogledaju film „Snouden”, koji govori o prisluškivanju. Siguran sam da obaveštajne službe nadgledaju zanimljive političare i biznismene. Nije prijatno ukoliko te neko špijunirao a da to ne znaš. Ne treba biti paranoik, ali ipak mora da se vodi računa da li preko telefona treba sve pričati. Ništa ne fali ni starijim modelima mobilnih telefona, a oni se teže mogu kontrolisati.

VOJISLAV ŠEŠELj, predsednik SRS-a:

Ne plašim se da me prisluškuju. Ja sam siguran da razne obaveštaje službe to rade proteklih pedeset godina. Bilo da je reč o Udbi, vojnoj obaveštajnoj službi KOS ili o stranim službama. Mene to ne plaši, jednostavno navikao sam se na njih, a i oni na mene. Ne zanima me da li me neko snima. Jedino ukoliko imam neke konkretne namere koje bi se mogle osujetiti, onda to ne govorim preko telefona. Recimo, u četiri oka sa saradnicima se dogovaram ako treba na brzinu i iznenada da organizujemo neku manifestaciju. Tehnologija je toliko uznapredovala da bi to neko mogao da spreči.