Највећа утопија човечанства

Солун – У обиљу квалитетних грчких документарних филмова који се боре са савременим питањима – економском кризом и њеним утицајем на незапосленост и сиромаштво као и мигрантском кризом са којом се осиромашена Грчка бори како зна и уме, документарац „Избеглички аутопут” Хрониса Пехливанидиса заузима посебно место. Као прави „синема верите” дубоко уроњен у питања људских права.

 Пехливанидис је током 2015. године са својом камером бележио и долазак и пролазак око 850.000 сиријских, ирачких и авганистанских избеглица који су Егејским морем пристизали прво на грчка острва, а затим своје путовање без краја настављали копном ка централној и западној Европи. Дуг је, предуг, овај избеглички аутопут, уз чије ободе попут крајпуташа остају на стотине, скромно и на брзину обележених гробова оних који ово путовање нису издржали. Овај филм је Пехливанидисова посвета њима.   

Међу грчким филмовима који о новом говоре кроз рефлексију прошлог –  20. века,  снажно се издвојио комплексно истраживачки документарац „Велика утопија” Фотоса Ламбриноса. Овај легендарни грчки аутор, творац филмова „Дилема”, „Рођенданска прослава или нема прича”, „Капетан Кемал и другови”, својевремено захваљујући Фесту је и стари знанац београдске публике.

 У „Великој утопији”, филму који је посвећен 100-годишњици од Октобарске, бољшевичке револуције (1917-1933), али из аспекта такозваног холодомора (морење глађу), Ламбринос гради слику о највећој утопији човечанства која је за собом оставила милионе жртава. Говори о глобалном утицају револуције и успостављању на десетине комунистичких партија, о стварању руске уметничке авангарде, о великој нади људи широм света разрушеној на ситне комаде...

 О утицају Октобарске револуције на стварање грчке левице на известан начин говори и аутор Менос Делиоцакис у филмском портрету „Андреас Лентакис – романтични борац”. Аутор је фокусиран на живот, политичке акције и духовно путовање грчког левичара Андреаса Лентакиса, великог борца против војне диктатуре у Грчкој током седамдесетих година прошлог века и великог страдалника опеваног и у чувеној песми „Подне” Микиса Теодоракиса. Кроз портрет Лентакиса, аутор Делиоцакис слика и курс грчке левице у политичкој историји земље у другој половини 20. века.

 У групу друштвено ангажованих грчких филмова на 19. Солунском фестивалу – Слике 21. века спада и „Екстра миља” Викторије Велопулу (такмичи се за награде), који доводи пред гледаоце необичног јунака и његов још необичнији подвиг. Лефтерис Параскевас је скромни атински фризер, отац младе породице који попут многих других Грка осећа сви тежину економске кризе. Али, он је и човек који има чврсту моралну вертикалу и свест о томе да и другима око њега треба помоћ и брига. Из тих мотива овај јунак нашег доба одлучиће се на учешће у једном од најтежих тријатлона на свету – „Арч ту арч”, који  подразумева трчање од Лондона до Довера, затим препливавање Ла Манша и бициклистичку вожњу до Париза. 

 Лефтерисов главни циљ је да овом надљудском акцијом подигне свест људи и прикупи средства за помоћ хендикепираним особама са кинетичким и психичким сметњама којима је у Грчкој, опхрваној кризом и те како потребна помоћ. „Екстра миља” је филм у којем је ауторка изврсно представила психолошки профил особе која превазилази своје границе како би помогла другима. Филм уједно редефинише појам победника и расветљава смислене аспекте живота. Оне, за које се вреди борити.