Како спречити „бугарски воз”

Кога су змије уједале, тај се и мишева плаши, прокоментарисао је Владимир Гајић, члан сталног састава Републичке изборне комисије (РИК), критике које се из дела опозиције могу чути у вези с начином на који ће се после гласања исправљати такозване логичко-рачунске грешке у записницима бирачких одбора.

Гајић тиме изражава разумевање за бојазан опозиције да би члан 91. Упутства за спровођење председничких избора могао да послужи за „покривање” неких неправилности током изборног дана, али указује да је суштина у томе да се овим регулише исправљање очигледних омашки које не утичу на резултат гласања.

Овакво решење утврђено је на предлог информатичара, а не правника из РИК-а, каже за наш лист овај адвокат, који је у правном тиму председничког кандидата Вука Јеремића.

У складу с досадашњом праксом, Републички завод за статистику (РЗС), на основу записника о раду бирачких одбора које му доставља РИК, обавља статистичку обраду података о резултатима избора. У члану 91. наводи се да, ако у записнику постоје „логичко-рачунске грешке које су последица очигледне омашке у попуњавању записника, а које не утичу на утврђивање резултата избора”, координатор РИК-а је овлашћен да, у сарадњи с представницима РЗС, у седишту РИК-а, изврши и парафира исправку тих омашки. У пет тачака (види оквир) дато је које су то ситуације у записнику које се сматрају лаким грешкама, па РИК не мора у пленуму да се бави њима.

Борис Тадић, лидер СДС-а, који је подржао кандидатуру Вука Јеремића, недавно је критиковао усвајање овог упутства, наводећи, поред осталог, да је укључивање представника РЗС-а у тумачење спорних или нелогичних елемената из записника с бирачких места „преседан који није у сагласности са законом”. Тиме ће, по њему, бити омогућено људима који нису чланови РИК-а да учествују у тумачењу и одлучивању о изборним резултатима. И Никола Јовановић, портпарол Јеремићевог изборног тима, сматра да није нормално да координатор РИК-а и представник РЗС-а преправљају записнике.

Али ово није новост у нашој изборној пракси. Новост је, заправо, што је први пут упутством РИК-а прецизирано у којим се ситуацијама то сме радити на овај начин.

Овај сегмент изборног процеса дошао је под лупу јавности, политичких актера и посматрача избора на прошлогодишњим ванредним парламентарним изборима, кад је опозиција оптужила власт за крађу гласова, између осталог и наводним преправљањем записника. Много садржајнију анализу овог проблема, међутим, дао је пре пет година ДСС, поткрепљујући своју тезу да је било осмишљене крађе гласова на изборима 6. маја 2012. ДСС је, поред осталог, дао преглед какве су се све грешке појављивале у записницима о раду бирачких одбора, поткрепљујући их примерима с конкретних бирачких места, уз навођење шта је све пролазило као логичко-рачунска грешка. Ипак, више од њихове анализе у сећању из тог периода остало је оно истресање врећа с гласачким листићима у изведби Томислава Николића и Александра Вучића.

Једна од организација „изашлих” из ДСС-а, Државотворни покрет Србије (ДПС) Слободана Самарџића, вероватно се добро сећа тих дана, а сада у саопштењу наводи да се усвојеним упутством, конкретно чланом 91, „на директан начин омогућава прекрајање изборних резултата и прикривање вишка листића на бирачким местима”.

„Уместо да се у случају неправилности на спорним бирачким местима, у просторијама РИК-а изврши поновно бројање гласачких листића, сравни стање и уколико има вишка листића избори пониште, поменутим Упутством биће легализован такозвани бугарски воз”, указује ДПС и најављује покретање поступка против РИК-а пред надлежним судом.

Шта на овакве примедбе каже председник РИК-а Владимир Димитријевић нисмо могли да чујемо, али Весна Ракић Водинелић, чланица РИК-а у проширеном саставу (у име предлагача кандидата Саше Јанковића), у суштини се слаже с оценом Самарџићевог покрета. Тачније, на прве три тачке члана 91. нема примедби и каже да је то пракса која постоји доста дуго, не само од прошлих избора, и те три тачке су формулисане на исти начин на који је пракса формирана. Спорне су, каже за „Политику”, друге две тачке.

Према тачки 4, у најкраћем, у случају спорне ситуације могло би се закључити да је неко изнео одређени број гласачких листића с бирачког места. Ако се то деси, истиче она, онда се на неки начин може сматрати да се овом одредбом прелази преко онога што се колоквијално зове „бугарски воз”. И према тачки 5 могла би да се легализује ситуација да је неко убацио неки глас, па је настао вишак, или изнео, па је мањак. Случајеве који се третирају овим двема тачкама, по њеном мишљењу, не би требало да решавају само координатор РИК-а и неко из РЗС-а, него непосредно РИК у пленуму.

„У прве три тачке очито је реч о логичко-рачунским грешкама које су последица очигледне омашке, а у ове друге две – не мора да значи. Односно, по правилу неће бити очигледна омашка, него некакав, могуће је, крупнији превид, па чак и манипулација”, сматра Весна Ракић Водинелић.

Пошто је Упутство усвојио РИК у сталном саставу, она ће, каже, чим буде имала прилику, указати на проблем који постоји с овим чланом и предложити да се о таквим случајевима одлучује у пленуму, на седницама РИК-а.

Шта су „очигледне омашке” у записницима

Ако у записнику о раду бирачког одбора:

1) није уписан број укупно уписаних бирача;

2) уписан број укупно уписаних бирача мањи је од броја бирача уписаних у извод из бирачког списка и од броја бирача који су гласали, а сви остали резултати гласања су логичко-рачунски исправни;

3) није уписан број важећих гласачких листића, а збир броја неважећих гласачких листића и броја гласова које је појединачно добио сваки кандидат за председника Републике је једнак броју гласачких листића који се налазе у гласачкој кутији;

4) није уписан број неважећих гласачких листића, а збир броја гласова које је појединачно добио сваки кандидат за председника Републике је једнак или мањи од броја гласачких листића који се налазе у гласачкој кутији;

5) број примљених гласачких листића није једнак збиру неупотребљених гласачких листића и броја бирача који су изашли на изборе, а сви остали резултати гласања су логичко-рачунски исправни.