Канцеларкина тактика за непредвидивог Трампа

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг –Први сусрет новог председника САД Доналда Трампа и немачке канцеларке Ангеле Меркел у Вашингтону се нарочито у Европи ишчекује са нестрпљењем и знатижељом, будући да су у питању два драматично различита лидера од чије ће међусобне „хемије” и сарадње поприлично зависити не само немачко-амерички, већ и односи САД и ЕУ у области међународне политике, економије и безбедности.

Ипак, у бројним анализама као ехо одјекује то да ће Меркелова на састанку у Белој кући имати само једно на уму – новац, то јест, како да својом устаљеном тактиком, коју је примењивала и са другим мачо лидерима, спречи новог председника САД да својим потезима нанесе финансијске губитке немачким извозницима.

Трамп је немали број пута вређао канцеларкине политичке потезе, оцењујући њену политику „сулудом” а њу оптужујући да „урушава Немачку”. Додуше, у једном интервјуу је рекао да је она „заиста велики светски вођа”, а критику њене мигрантске политике свео само на то да мисли да је то њена „трагична грешка”. Све време, а нарочито у време америчке председничке кампање, Меркелова није реаговала на то, примењујући своју стандардну тактику.

Иако ће Меркелова тек данас упознати Трампа, она заправо њега већ познаје. Познаје тај тип мушкарца у политици. Њен политички развојни пут од непознате источнонемачке физичарке до најмоћније жене Европе био је трновито пробијање кроз свет егоистичних мушкараца који су најчешће потцењивали њену способност, док је она постепено успевала уз хладнокрвну прецизност, сталоженост, аналитичност и спретност да их надмаши. Најпре је успела да надмудри читаву генерацију мушких ривала унутар Хришћанско-демократске уније да би на крају без много емоција и у правом тренутку измакла тепих испод ногу и свом политичком „оцу” Хелмуту Колу, као и његовом већ предодређеном наследнику Волфгангу Шојблеу, који су до тада о њој говорили као „девојчици” очигледно ниподаштавајући њене способности, амбицију и политичку будућност.

Упознавши слабости моћних западнонемачких политичара, ништа мање успешно се носила и са светским лидерима, који негују помало силеџијски политички стил или желе по сваку цену да покажу своју моћ и мачо стил, попут руског председника Владимира Путина, турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, бившег француског председника Николе Саркозија, или италијанског премијера Силвија Берлусконија.

Са свима је Меркелова имала исту тактику. Увек им је давала до знања да не могу да је уплаше и испровоцирају па чак и када је Путин пред њу приликом сусрета у Сочију извео лабрадора Кони, иако се канцеларка још од детињства плаши паса. Иако је Кони легла баш код њених ногу, првобитну збуњеност и страх је заменила својим сталоженим разговором са Путином да би касније немачким новинарима рекла да „само несигурни типови користе ту врсту трикова”.

Осим тога, трудила се да не повлачи исхитрене потезе и да не одговара на увреде, те да им никад не удара директно на его. Међутим, то није значило да им је повлађивала. Напротив, увек је на крају рекла свој став, али тако да не разбукта њихову осетљиву сујету, због које би могли да одустану од преговора и уђу директан клинч са њом. Пре него што повуче одређени потез, увек је била доследно стрпљива, кријући своје карте од непредвидивих политичких конкурената, стрпљиво прикупљајући аргументе за своје ставове и разрађујући могуће сценарије.

Према речима колумнистикиње „Тагесшпигла” Каролине Фечер, Меркелова није Мерил Стрип коју је Трамп испровоцирао на емотивну реакцију, већ је канцеларка у свету западнонемачких политичара, која је научила сву њихову јачину и слабости али и како да стрпљиво сачека своју прилику.

„Она размишља и посматра. Често наступа неодређено, али има осећај за моћ. То јој помаже са људима који су пуни себе, јер није застрашена њима. Она очигледно није један од момака, нити мушкарци могу да играју на карту њене женствености, јер она не игра ни на једно од то двоје. Она једноставно не игра на истој шаховској табли као и они, и то их збуњује”, сматра Фечерова.

Дакле, не би требало очекивати да ће се Меркелова у Белој кући понашати као британска премијерка Тереза Меј, која је повлађивала Трампу надајући се добром трговинском аранжману Британије и САД. Амерички психолог Џон Гартнер, у разговору за недељно издање таблоида „Билд”, саветује канцеларки да би много могла да постигне уколико буде носила накит из колекције председникове кћерке Иванке Трамп.

„Трамп припада типу злоћудних нарциса, како ми то у науци називамо. Он конструише своје сопствене реалности и истине. За такве карактере постоје само две врсте људи – за или против мене”, рекао је Гартнер.

У канцеларкином окружењу се, пак, може сазнати да ће она применити савет, који је очигледно добила од Барака Обаме – да са Трампом разговара „језиком новца” који он као послован човек разуме боље од дипломатских флоскула које се користе у политици. Због тога са собом у делегацији води челне људе немачких гиганата „Сименс” и „Бе-ем-ве”, Џоа Кезера и Харалда Кригера, који ће сигурно истицати како њихове инвестиције доприносе стварању радних места у САД, при чему је канцеларкин тим већ припремио податак да немачке фирме у САД запошљавају чак 800.000 људи. Додуше, Кригер ће настојати и да Трамп не наметне немачком ауто-гиганту високе царине уколико „Бе-ем-ве” буде изградио фабрику у Мексику и из ње снабдевао америчко тржиште, а не само из постојеће фабрике у Јужној Каролини.

И док и у Берлину са стрепњом ишчекују непријатне разговоре о америчким примедбама да је Немачка злоупотребљава потцењени евро, да њени гиганти из мексичких фабрика снабдевају тржиште Америке и тиме повећавају њен трговински дефицит, као и о америчким претњама о увођењу царина уместо споразума о слободној трговини између САД и ЕУ, недељник „Цајт” открива од извора у Белој кући да Трампа интересује да од Меркелове добије савет како да се опходи према Путину и шта она мисли како решити украјинску кризу. То ће бити својеврстан поклон за канцеларку јер би онда непријатни трговински разговори могли да буду лакши, а уколико канцеларка добро  посаветује Трампа можда би чак могла да постане дипломатски посредник између два непредвидива светска лидера.