Марка у част Топличког устанка

У част обележавања стогодишњице од дизања Топличког устанка – једине оружане побуне у Првом светском рату, на територији окупираној војском Централних сила, „Пошта Србије” објавила је пригодну марку. Номиналне вредности 23 динара, издање је штампано техником вишебојне офсет штампе у Заводу за израду новчаница и кованог новца у Београду у тиражу од 25.000 и табацима од по 25 комада. Марка је доступна на шалтерима пошта широм земље од краја фебруара.

Ликовно решење издања је дело Бобана Савића, креатора марака „Поште Србије”, а прати га и коверат. Стручну сарадњу у реализацији овог издања пружио је Дарко Жарић, директор Народног музеја Топлице, виши кустос историчар.

Топлички устанак подигнут је фебруара 1917. године и захватио је Топлицу и Јабланицу, проширивши се и на друге делове Србије. Крајем 1916. године команда окупационе бугарске Моравске инспекцијске области објавила је регрутацију свих мушкараца од 19 до 40 година. У Прокупљу и Топлици, регрутација је била планирана од 20. до 27. фебруара 1917. За недолазак је била предвиђена смртна казна па је српско становништво одговорило устанком. Врховна команда српске војске послала је септембра 1916. године са Солунског фронта поручника Косту Миловановића Пећанца, познатог војводу из четовања у Македонији од 1903. до 1912. године, са наређењем да подигне устанак када српска војска дође надомак Скопља.

Устанак је започео у Куршумлији, 26. фебруара 1917, а 3. марта ослобођено је и Прокупље. Потом се проширио на целу Топлицу и Јабланицу, Пусту Реку, Копаоник, Ибарску долину, све до Рудника и до Озрена на истоку.

У српској војсци, којом су командовали војводе Коста Пећанац и Коста Војиновић, било је 12.762 пешака и 364 коњаника. Ослобођену територију напале су, након две седмице, три окупаторске дивизије које су повучене са фронтова. Куршумлију су поново окупирали Бугари 17. марта 1917, а устанак је коначно угушен између 4. и 7. априла.

Топличким устанком је спречена бугаризација крајева које је окупирала бугарска војска, која је у окупацији Србије и гушења Топличког устанка погазила све ратне законе и правила. Према наводима капетана друге класе Јована Дерока, а према изворима из архива Историјског одељења Главног генералштаба, у устанку је убијено 8.767 особа, од чега само у Топлици 5.383, а спаљене су 43.484 зграде, наведено је у саопштењу „Поште Србије”.

Скупштински анкетни одбор Краљевине СХС, у анкети спроведеној одмах након рата, утврдио је да је у деловима Србије захваћеним устанком страдало 35.000 људи. Бугарска окупаторска власт интернирала је око 100.000 лица из окупираних крајева, од којих се готово половина никад није вратила из заробљеништва.