Ојачаће ме оно што ме не убије

Све се више ради, али и страхује за радно место, обавеза је све више, а времена све мање. У саобраћају је гужва, а у реду се чека за сваку ситницу. У таквим околностима неко посеже за лековима за смирење, а неко за књигама психотерапеута или мудрих филозофа. Рецимо, Ничеа.  

Околности можемо тешко да променимо, али на нама је да мењамо сопствене реакције на стрес. „Новине и други медији препуни су прича које треба да пробуде забринутост. Сви људи живе с бригом. Брига због мира у свету, због породице, због деце, због адитива, због владе, због превише или премало посла, и тако даље”, пишу у књизи „Стрес” дански психотерапеути Хане Лунд и Јерген Лунд, коју је објавио београдски „Архипелаг”, у едицији „Искуства”, чији су аутори стручњаци у најразличитијим областима. Са друге стране, користан је приручник „Ниче за особе под стресом” Алана Персија (Креативни центар), за „трагаче који настављају да веслају и када се подигну таласи”, који приближава филозофију свакодневним проблемима.

Гојко Божовић, главни уредник „Архипелага”, говорећи о књизи „Стрес”, приметио је да дански психотерапеути, који су своје истраживање засновали на раду у Клиници за стрес у Хелерупу, као највећи узрок ове негативне појаве у савременим друштвима истичу тежњу ка перфекцији у свему.

Аутори књиге „Стрес” превасходно раздвајају позитивни од негативног стреса, као тренутке када смо или испуњени адреналином, узбуђењем и необичном енергијом, или смо испражњени, ослабљених радних и емоционалних способности. Хане и Јерген Лунд, дајући бројне примере из живота, предочавају и начине да се стрес превазиђе, па кажу: „Јесте ли под стресом? Онда учините нешто тим поводом!, каже Гојко Божовић.

Међу стратегијама за превазилажење стреса Хане и Јерген Лунд предлажу извесно одстојање у односу на критике и коментаре других људи, праћење сопствене интуиције, прибегавање хумору, дружење са успешним људима и радост због успеха других, поштовање сопственог и туђег модела света, цитирајући Кјеркегора: „Усудити се значи тренутно изгубити тло под ногама. Не усудити се значи изгубити самог себе.”

– Ако узимате здраво за готово да су други криви за то што је вама лоше, онда сте очито на погрешном путу. У Данској је традиција да пронађемо неког на ког се може свалити кривица када нам нешто не иде: нова влада, шеф, колеге, брачни друг, деца, обука, лекари, време. Сигурно и сами можете да наставите листу. У ствари, реч је о томе да сте у ситуацији у којој морате да делујете. Срећом, ви сте тај који зна шта треба да се учини, и ви сте, заправо, једини који је у стању да промени ваше реакције. Престаните да се жалите! Урадите нешто уместо тога, пишу аутори књиге „Стрес”.

Ниче зачуђено посматра са корице издања са 99 филозофских пилула за борбу против стреса, у којем је аутор Алан Перси, писац и новинар, осмислио кратки курс „свакодневне филозофије” за оне који траже „надахнуће у мислима једног од најутицајнијих филозофа модерног доба”. Занимљиво да се и иза објашњења Ничеових цитата крију слични предлози за превазилажење свакодневних проблема онима предоченим у књизи данских терапеута. Перси указује на то да иза Ничеове мисли: „Онај ко зна зашто живи, може се суочити са сваким `како`”, стоји потреба да се постави један животни циљ који смислом испуњава дане.

У Ничеовој мисли „Нема разлога да тежимо патњи, али ако она дође и покуша да нам се увуче у живот, не треба се плашити – погледајте је у очи и то уздигнута чела”, Перси види значење да је сваки крај истовремено и почетак, а да нам бол омогућава да постанемо свесни своје људске суштине. Затим, у идеји да они који не знају како да ставе своје ставове на лед не треба да улазе у вреле расправе, крије се значење да „треба охладити ставове да би нам живот био лакши”. Мисао „Успех је увек био велики лажљивац”, говори сама за себе. Дакле, и Ниче нам се из дубине времена обраћа идејама да живимо за себе, а не за свет, да се не поредимо са другима, да не тежимо перфекцији по сваку цену, да опраштамо себи и другима, да не анализирамо превише: „Потребно је да волимо сами себе здравом и благотворном љубављу како бисмо могли да поднесемо себе и како не бисмо лутали”, како је говорио Ниче.

Психолог Жарко Требјешанин приметио је да књига „Стрес” посматра ову појаву много шире од медицинског проблема, смештајући је у друштвени и културолошки контекст, док су савети по угледу на Ничеову филозофију релаксирајући.

– Стрес се обично везује са смрт ближњих, за губитак посла или развод, међутим, људи заборављају да узрок стреса могу да буду и неки врло позитивни догађаји, као што су склапање брака, добитак на лутрији или рођење детета. Стрес је увек доживљај догађаја који ремете свакодневну равнотежу, и који превазилази наше способности прилагођавања, а може да буде и позитиван и негативан. Код нас се обично сматра да су по здравље најопаснији велики стресови, али се заборавља да је подједнако опасно и гомилање мањих стресова из дана у дан. Нагомилани мањи стресови и те како остављају трага на нервни, кардиоваскуларни систем, као и на мозак, чак могу да буду и погубнији по здравље од великих ломова као што су смрт или развод, каже за наш лист Жарко Требјешанин.

Поводом чињенице да је стрес посебно изражен у нашем друштву већ деценијама, Требјешанин подсећа на то да смо преживели неке од највећих страхова, међу којима су страх од хиперинфлације, немаштине, бомбардовања.

– Ипак, када људи преживе све то, нађу и успешне стратегије за превазилажење стресова. На то мисли Ниче када каже: „Оно што ме није убило, ојачало ме је”. Једна од најефикаснијих стратегија борбе против стреса, што је код нас било заступљено у току бомбардовања, јесте социјална подршка. Наши људи су се тада много дружили и добро су се забављали. Нови извор стреса у нашем друштву су учестали избори последњих година, стално смо у предизборној кампањи. Пошто не можемо да елиминишемо узроке стреса, предизборне препирке можемо да гледамо и са неке комичне стране, сматра Требјешанин. Корисно је и сетити се Ничеа: „Ти имаш свој пут. Ја имам свој пут. Што се тиче исправног и јединог пута – то не постоји”.