Ojačaće me ono što me ne ubije

Sve se više radi, ali i strahuje za radno mesto, obaveza je sve više, a vremena sve manje. U saobraćaju je gužva, a u redu se čeka za svaku sitnicu. U takvim okolnostima neko poseže za lekovima za smirenje, a neko za knjigama psihoterapeuta ili mudrih filozofa. Recimo, Ničea.  

Okolnosti možemo teško da promenimo, ali na nama je da menjamo sopstvene reakcije na stres. „Novine i drugi mediji prepuni su priča koje treba da probude zabrinutost. Svi ljudi žive s brigom. Briga zbog mira u svetu, zbog porodice, zbog dece, zbog aditiva, zbog vlade, zbog previše ili premalo posla, i tako dalje”, pišu u knjizi „Stres” danski psihoterapeuti Hane Lund i Jergen Lund, koju je objavio beogradski „Arhipelag”, u ediciji „Iskustva”, čiji su autori stručnjaci u najrazličitijim oblastima. Sa druge strane, koristan je priručnik „Niče za osobe pod stresom” Alana Persija (Kreativni centar), za „tragače koji nastavljaju da veslaju i kada se podignu talasi”, koji približava filozofiju svakodnevnim problemima.

Gojko Božović, glavni urednik „Arhipelaga”, govoreći o knjizi „Stres”, primetio je da danski psihoterapeuti, koji su svoje istraživanje zasnovali na radu u Klinici za stres u Helerupu, kao najveći uzrok ove negativne pojave u savremenim društvima ističu težnju ka perfekciji u svemu.

Autori knjige „Stres” prevashodno razdvajaju pozitivni od negativnog stresa, kao trenutke kada smo ili ispunjeni adrenalinom, uzbuđenjem i neobičnom energijom, ili smo ispražnjeni, oslabljenih radnih i emocionalnih sposobnosti. Hane i Jergen Lund, dajući brojne primere iz života, predočavaju i načine da se stres prevaziđe, pa kažu: „Jeste li pod stresom? Onda učinite nešto tim povodom!, kaže Gojko Božović.

Među strategijama za prevazilaženje stresa Hane i Jergen Lund predlažu izvesno odstojanje u odnosu na kritike i komentare drugih ljudi, praćenje sopstvene intuicije, pribegavanje humoru, druženje sa uspešnim ljudima i radost zbog uspeha drugih, poštovanje sopstvenog i tuđeg modela sveta, citirajući Kjerkegora: „Usuditi se znači trenutno izgubiti tlo pod nogama. Ne usuditi se znači izgubiti samog sebe.”

– Ako uzimate zdravo za gotovo da su drugi krivi za to što je vama loše, onda ste očito na pogrešnom putu. U Danskoj je tradicija da pronađemo nekog na kog se može svaliti krivica kada nam nešto ne ide: nova vlada, šef, kolege, bračni drug, deca, obuka, lekari, vreme. Sigurno i sami možete da nastavite listu. U stvari, reč je o tome da ste u situaciji u kojoj morate da delujete. Srećom, vi ste taj koji zna šta treba da se učini, i vi ste, zapravo, jedini koji je u stanju da promeni vaše reakcije. Prestanite da se žalite! Uradite nešto umesto toga, pišu autori knjige „Stres”.

Niče začuđeno posmatra sa korice izdanja sa 99 filozofskih pilula za borbu protiv stresa, u kojem je autor Alan Persi, pisac i novinar, osmislio kratki kurs „svakodnevne filozofije” za one koji traže „nadahnuće u mislima jednog od najuticajnijih filozofa modernog doba”. Zanimljivo da se i iza objašnjenja Ničeovih citata kriju slični predlozi za prevazilaženje svakodnevnih problema onima predočenim u knjizi danskih terapeuta. Persi ukazuje na to da iza Ničeove misli: „Onaj ko zna zašto živi, može se suočiti sa svakim `kako`”, stoji potreba da se postavi jedan životni cilj koji smislom ispunjava dane.

U Ničeovoj misli „Nema razloga da težimo patnji, ali ako ona dođe i pokuša da nam se uvuče u život, ne treba se plašiti – pogledajte je u oči i to uzdignuta čela”, Persi vidi značenje da je svaki kraj istovremeno i početak, a da nam bol omogućava da postanemo svesni svoje ljudske suštine. Zatim, u ideji da oni koji ne znaju kako da stave svoje stavove na led ne treba da ulaze u vrele rasprave, krije se značenje da „treba ohladiti stavove da bi nam život bio lakši”. Misao „Uspeh je uvek bio veliki lažljivac”, govori sama za sebe. Dakle, i Niče nam se iz dubine vremena obraća idejama da živimo za sebe, a ne za svet, da se ne poredimo sa drugima, da ne težimo perfekciji po svaku cenu, da opraštamo sebi i drugima, da ne analiziramo previše: „Potrebno je da volimo sami sebe zdravom i blagotvornom ljubavlju kako bismo mogli da podnesemo sebe i kako ne bismo lutali”, kako je govorio Niče.

Psiholog Žarko Trebješanin primetio je da knjiga „Stres” posmatra ovu pojavu mnogo šire od medicinskog problema, smeštajući je u društveni i kulturološki kontekst, dok su saveti po ugledu na Ničeovu filozofiju relaksirajući.

– Stres se obično vezuje sa smrt bližnjih, za gubitak posla ili razvod, međutim, ljudi zaboravljaju da uzrok stresa mogu da budu i neki vrlo pozitivni događaji, kao što su sklapanje braka, dobitak na lutriji ili rođenje deteta. Stres je uvek doživljaj događaja koji remete svakodnevnu ravnotežu, i koji prevazilazi naše sposobnosti prilagođavanja, a može da bude i pozitivan i negativan. Kod nas se obično smatra da su po zdravlje najopasniji veliki stresovi, ali se zaboravlja da je podjednako opasno i gomilanje manjih stresova iz dana u dan. Nagomilani manji stresovi i te kako ostavljaju traga na nervni, kardiovaskularni sistem, kao i na mozak, čak mogu da budu i pogubniji po zdravlje od velikih lomova kao što su smrt ili razvod, kaže za naš list Žarko Trebješanin.

Povodom činjenice da je stres posebno izražen u našem društvu već decenijama, Trebješanin podseća na to da smo preživeli neke od najvećih strahova, među kojima su strah od hiperinflacije, nemaštine, bombardovanja.

– Ipak, kada ljudi prežive sve to, nađu i uspešne strategije za prevazilaženje stresova. Na to misli Niče kada kaže: „Ono što me nije ubilo, ojačalo me je”. Jedna od najefikasnijih strategija borbe protiv stresa, što je kod nas bilo zastupljeno u toku bombardovanja, jeste socijalna podrška. Naši ljudi su se tada mnogo družili i dobro su se zabavljali. Novi izvor stresa u našem društvu su učestali izbori poslednjih godina, stalno smo u predizbornoj kampanji. Pošto ne možemo da eliminišemo uzroke stresa, predizborne prepirke možemo da gledamo i sa neke komične strane, smatra Trebješanin. Korisno je i setiti se Ničea: „Ti imaš svoj put. Ja imam svoj put. Što se tiče ispravnog i jedinog puta – to ne postoji”.